Просветни гласник

ОЦЕНБ И

сем Заокипе и Растишта, још и на Стоцу, у босанској страни, а никако у Дугоме Долу, којим пролази међа Србије и Восне. Надам се да ће писац, макар и у поговору своме делу уништити поменути лажан податак о оморици. За Флористичка истраживања и систематско проучавање биљака, ово је дело од замашне вредности, како за средњу Европу тако и за Србију па и Балканско Полуострво, с тога нека је препоручено пажњи наших ботаничара — Флориста. Што је за бесцветнице Рабенхорстова „КгурЈоцатеп Иога" то ће бити за цветнице Ашерсонова „МИ1:е1еигоргивсћеп К1ога" а оба дела ће бити делови једне целине. Жив. ј. ЈуришиЂ. 1)1е ОНуепбЉеп Нип^; 111 1)а1таНеп. Уоп Ма11наз .1. Ои(1ап. МК 11 ВИсЈет. \У1еп 1897. Ова је раснрава подједнако важна за ботаннчара п геограФа, па и иривредника. За нрве да виде њено раснрострањење а за последње с економског гледишта. Маслина, као представник зимзеленог појаса, успева само у таким крајевима где је зима блага, за то је највише внднмо у приморју: Иберском, Талијанском, Јадранском, Туниском, Алгирском, а најповољннје у Сириском и Анадолском, дакле поред Средоземног Мора и на његовим острвима. Али се маслина, негде, нешто мало и ва коппо одмиче, на, пример има је у Херцеговинн око Стоца, Мостара и Требиња. Маелина је већа бирачица од смокве. У Љубомиру не може маслина да расте, а смокве сазревају кад је лена зима, па их студен не омари, али у овом пољу нпсу ни смокве Бог зна како слатке, као нп у осталим местима која, иду нод исток, као Гацко, Корјенић и Билеће. У Црној Гори има маслине поред Бара, Улцина, Подгорице и у целој готово зетској и црмничкој нахији, за тим на јужној страни катунске нахије: у Пјешивцима, Команима и у Загарачу. У Маћедонији се шири поред Велог Мора, особито у Свето.ј Гори. Писац је дошао до закључка, да се далматинсви маслињаци најзгодније могу поделнтн у ове три карактеристичне зоне: 1. у северну — Раб, 11аг, Задар, Београд; у средњу — Скрадин, Шибеник, Трогир, Омиш. Макарска, Вргорац (уз обалу), Врач. Хвар; јужну — Оберић, Корчула, Стон, Ду-

11РИКАЗИ 42 7

бровник, Цавтат, Ерцегнови, Рисан, Котор и Будва. Северна зона има маслињака 4.712.84 ха, средња 15.776.29 ха. јужна 13.460.80 ха, са целокунном годишњом иросечном продукцијом 187.000 хл. уља. Од прилике 60.000 л. уља утроши се у земљи, а 110.000 л. за 3,300,000 извезе се у Трст, где је главни трг, за тим у Чешку, Моравску, Аустри.ју н јужну Русију. У Италијп се с истог простора мпого више цеди уља, чак 4 пута, а Дудан вели, кад би се у Далмацији увела рационалнија техннка, боље гајење и пружио привредницима новчани зајам, приход би се могао попети на 15 милиуна Форинти. На трстанском се тргу пре 30 година највише ценило дубровачко уље, јер се на културу овога шиба од памтивека највише пазило у овој републици. Али, кад се доцније поче у страна уља да меша сусам, колца и памучно уље, цене нагло онадоше, те дубровачко уље не могаше издржати ове изненадне конкуренције, због чега извоз јако нрестаде, особито као материјал за светљење и мазање снрава. Неки се интелигентнији људи брзо латише савршенијег начина — да цеде фино уље за јело. Варон Гондола у тој је вештини дотле дотерао, да је његово уље из ■ Лаиада равно постало, по каквоћи, најфинијем уљу из Нице. У том истом -месгу сад постоји практична школа за гајење маслине. Маслињак Наталијев у Орашцу код Дубровника најчувенији је у целој Далмацији, а највећа се опет маслина уздижи код Ставога — прави џпн. Од оба ова маслињака налазе се дивне слике, које би ванредно поднеле за албум или серију значајних слика пз српских земаља за нагпе школе. У нашим гимназијама већ има таквих албума из цела бела света, а иигде нема из красних српских крајева! Маслина се размножава навртањем, из семена н прпољака. Најфиније је оно уље, које се одвоји из сама чиста меса, а за то је врло добар п обичан домаћп „тијесак", међу тим у практици одавно има н најбољих Веричијевих справа као и других. Како су на Јадранском Мору једрилице листом иронале, од којих је народ пре 50 година лепо живео, а сад у својој домовини нема тако рећи никакве зараде, није чудно што се сели у Америку и Аустралију. Дакле, ту је још једини спас — рационално гајење маслине. Сима Тројанови!..