Просветни гласник

428 ИРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИС10ВА ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

2еШсћгЈЛ Јиг (Ја§ Оутпа^ЈаГие^еп. Негаиз"е^ећеп топ Н. Ј. МпИег. 1Д. Јаћг§апд. ВегНп, 1898. г. Свеска за ја-нуар. У овој је свесци на ирвом месту расарава: „Једноликост и јединство у школском послу" од проФ. д-р А. Бизе (В1в8е) из Кобленца. — Писац најпре, иосле неколико општих мисли, иовлачи разлику између старе и садашње средње школе у Немачкој, на сада налази већу једноликост, тежњу да гимназије буду што је могућно више налик једна на другу, те да је ирелаз из једне у другу лакши. „Дух времена дејствује механигаући, униФормујући. Војннчки дух уселио се у наше школе. Он је учинио, да је снољашња слика много боља но пређе. Дисциплина је много једноставнија, консеквентнија, казне су све ређе нотребне, и то не с гога што је благост ирешла у слабост, него с тога, што се у школи ие само учи већ и васпитава тј. образује се ако не одмах ..карактер" а оно лено, иристојно понашање, .јер ее са ђацима боље поЈСтупа, утичући на развијање његових особености. Шта се ире није радило за време одмора у ходницима, дворишту, па и у разредима! Сад нису деца никад без надзора; све иде по војнички; чак нх гдегато из гаколе изводе у редовима, и на пољу иазе на њих. Али је јасно, да и овде једноликост постаје тиранија н да претераност може добрим делом да убије младалачки дух". После дугог, озбиљног седења потребно је пуститити децу да се мало истутње; младеж се не сме са свим спречити од сдободног кретања. Па и у самом иослу оиажа се механичност, униФормност. „Наставник се радо означава као наставна снага, али се при том једва опажа јога да се ова почасна титула додирује са облагаћу магаине, занатскога нословања". Срећа је, што су наставници сада ио својо.ј спреми у главиом свуда изједначени, али то по некад створи наставничке виртоузе. који ираве дивне иедагошке мајсторије ну — ћоггЉНе <Пс1и — без постојаног утицаја на младеж. Оно гато је у настави најбоље, остаје без контроле; то не може да лако увиди неко трећи, већ се оно ствара у тигаини, дејствује и доноси илода, али тако да се не може испитатп. Данашње сувишне дидактичне помоћне књиге често чине излишним самосталан рад и наставнику и ученику, или наставников рад изједначују са радом иодоФицира, што држи „теорију". Све се сад објатпњује, рашчлањава, цеика, тумачи. „Топовима се пуца на врапце" — вели иисац. Колико се ту будалагатина, колико корова износи иод сенком учености! А ово се ради чак и у горњој секунди (VII разреду). Показавши ово п на примерима, писац повлачи разлику између једноликости и јединства, павели: „Једноликост (Ет{'6гт1§кеИ) је једностраност. Јединство (ЕтсћећИећкеН) претпоставља изобиље; оно је измирење супротности, сиајање разноврсних плодних момената. Једноликост истиче једну методу каојединствену; ена уиравља другима; али у том је узрок,

што она разорава што убија живот. ко.ји је подобан да да клицу. Једноликост остаје површна, једииство је сила, која изнутра сиаја п тера. Али дабогме, са људским несавршенством често је тесио скопчано, да човек за једним тежи а друго ностиже, да је оно до чега се може доћи облик а не садржина". Добро је, што се у језиковној настави граматика иодчинила садржини; али и ту се често игало у крајност, коју у иоследње време теже опет да иоправе (внди одличну латинску граматику од X, Ј' Милера). Потребно је било, да се песничка и прозна дела схвате као једноставна дела и да се тражи нреглед целине, али је ирави грех ради тога оригинал сакатити и криити тако да дело носи класично име само јога рег пе1аб. Може се и мора се изостављати на нример из Хомера, али боље је да се избор остави самом наставнику. Нездрава сувишна продукција у новије доба преплавила нас је разним школским издањима, коментарима, ирепарацијама, која ученику унишгавају сваки самосталан рад. Ну и у овом полагано се онажа обрт. Врло је умесно, гато се у педагогици истакла вредност индукције, нарочито што је у граматици одбачено оно учење правила на онда тек нримера. Али је нринцип једноликости и овде довео до екстрема, да је индукција једино сиасоносна, тако да се чак и иарадигме дају ученицима нндуктивно. „За наставника нека је и задовољство, да тако уметнички ређа камен на камен, али диос! р1асе(, Јоуј , поп р1асе1 1 јоу 1 ; дечко ће моћи механички да научи свој задатак; то је но његовом укусу и по његовој снази. На то има иуно право". Исто тако стоји и са тако званим разрађивањем важнијих места из поједнних писаца; ни ово вежбање не сме постати табеларно. И ако се у множини нових тежња кад што претерало, ипак се већ сада. опажа воља за разбистравањем. При том јс унутарње јединство најважнији моменат. И ако је то тепгко постићи, ипак се за њим мора тежити нарочито у граматици. Јога колико, на пример, буни ученика разна терминалогија у немачкој, латинској, Француској итд. граматици! Природно је, да се у овом нође од матерњег језика и да се на њ све остало наставља. Многе теже ствари, као огаНо оћИсрга сопзесиНо (ешрогиш, коијунктивне реченице итд. у латинском могле би се на тај начии лакгае нредставити. Ну овде је јога мало сталности, колебање влада у мигаљењу и методама. Своју расправу Писац завргаује овим речима: „Велики раздор иролази кроз нагае доба, тражња и борба за јединство, па како се ие налази духовна веза, често се човек утеиш и обмањује супротним појмом, једноликогаћу. Школе се морају опет ослободити свога семинаристичког прогонства. Али има само једно ослобођење: духовно, а његово је оружје духовно разрађивање грађе, научно тј. философско удубљивање у ироблеме, једииство доиста плодних идеја које све прожима и оживљава. Тако да гакола буде налик на