Просветни гласник

Преглед школских листова 429

хармонички развијен организам, у коме разноврсне и јито је могуће самоста.ше силе одржавају међу собом равнотежу, у коме се глава и срце, мишљење и осећање међусобно прожимају и оживљавају". Из другог одељка, Цриказа, задржаћемо се на оним, који су од оигатег значаја. На првом месту Фридрих «ан' Хофс иреиоручује родитељима књигу „како васнитавамо нашег сина Венијамина?", коју је за немачке одеве и матере написао Адолф Матијас (МаМ1ааб), познат већ као школски и педагошки писац. Књига је изишла у Минхену 1897. код 0. Бека. РеФеренат вели, да је ова књига свежа и здрава, поникла из живота и написана снажаим, глатким језиком. Ка'о што јој је натпис примамљив, тако јој је пријатна и посвета : „Мојој драгој жени и верној другарици у васиитавању". Целина је у књизи уметнички изведена почетак и крај спајају се у котур, који је у средини најјачи. Главна јој је вредност у обиљу исгине и стварности живота. На другом месту Карло Крузе опширно упознаје. читаоце са поучном књигом Оскара Јегера: „Из праксе. Недагошки тестаменат. Други део. Вештина учења (другога) и занат учења (другога). Визбаден 1897., Кунцов наследник (\\ г . Јакоби)." — „Оскар Јегер, вели реФеренат, сад је збиља ириступио геронтском достојанству, на које је као педагогаки тестатор полагао ираво још ире четрнаест година; ја међутим могу, на основу поновљене аутопсије, да потврдим, да његова старост још свеже цвета и да се бадри Шваба још никако пк Љгсћ1. Он је савладао и елегично расположење, из кога је иотекла тужбалица гаа^гпа рпдпа У1сИ витиз') и сад иодиже заставу Мадпае сћаг(;ш НћегШиш. Тако он назива не само у децембарској комисији већ и у целом педагошком свету са задовољством примљену министарску изјаву, да ће се од сада појединим школама оставити већа слобода". —Књигаје ова иостала из семинарских предавања и дели се на четири дела: I. Од сексте до ниже' секунде, II. Расправљање неколиких важнијих педагошких појмова, III. Три виша гимназиска разреда, IV. (додатак) Оавети за хоспитовање и кратка инструкција за руковаоце ируских семинара. Садржина ових одељака једра је и пуна поуке. Поједине настацне предмете Ј. прелази по разредима у нижој а по иредметима у вишој гимназији и свуда даје у неусиљеном облику пих целокупне гимназиске дидактике. РеФ. прелази укратко све са аФористичким наиоменама. — У другом делу књиге расправља се о дисциилини, о васпитној настави, о забрани посећивања гостионица од ученика приме и др. Дисац је оптимист п на једном месту вели: „Ко је песимист не треба да буде учитељ". Учитељски (наставнички) позив обележава као најлеиши и најиовољнији што можс бити међу људима, а ова своја предавања овако завршује : „Ја бих вам и онда проповедао оитимистичко схватање нашега позпва, да сам и с4м с годинама, као што се често дешава, иостао песимистичнији, док сам на против, у колико сам старио у овом позиву, у толико више увиђао колико је он леи". Прелазећи иреко неколико приказа, истичемо књнжицу „Немачка јуначка прича (НеМепва^е)" од 0. Л. ') Сиис, који је 0. Јегер, наиисао, поред осталога. поводом новога закона о пруским гимназијама од 1892. год.. Делим овим ставом ре®еренат циља на Јегерово држан.е у иитању о роФорми средњих школа у Немачкој. М.

Јиричека (у Гешеновој збирци, Лајнциг 189.7.), за коју реФ. Ф. Кунце вели, да заслужује свако признање, јер на малом иростору даје богату садржину а без гатете по прегледност и разумљивост престављања. Спис нијо намењен почетницима, већ оном читалачком кругу који је са тим питањем у главном упознат. К. Ширмер препоручује „Датинску школску граматику" од Фердинанда Шулца у преради М. Вецела (Надеборн, 1896. год. III издање). Е. Шулце препоручује ђачкој младежи и старијим пријатељима јелинства Фридриха Јакобса „Јеладу. ГеограФија, историја н литература Грчке" у новој нреради од Карла Курциуса (Штутгарт 1897), која у хармоничној целинн упознаје читаоца са грчком културом. Фр. Неземан с похвалом приказује „Грчку Граматику," коју је наслањајући се на одличну Латинску Граматику од X. Ј. Милера израдио II. Вајсенфелс (Лајпциг, Тајбнер, 1897). У додатку овој свесци (Год. Извештаја филолошког друштва у Берлину) приказао је X. Ј. Милер 27 сииса о Ливнју и отночет је „Ханибалов ноход преко Алпа но Ливију" од В. Озијандера. Свеска за фебруар — март. У овој дуплој свесци имаде три 'расаравс : Университет и гимназија" од проФ. д-р Ф. Али (А1у), директора гимназије у Бургу код Магдебурга; „Латинска настава у њеном садашњем облику" од проФ. д -р Л. Вебера у Берлину, и „ Интернационална ученичка преписка" од вишег учитеља д-р Ј. Хенгесбаха у Килу. Приликом једног филолошког скупа осудио је један научник археолошке курсове, који се о школском распусту приређују за наставнике средњих школа, јер они стварају дилетантизам, као што у опште университету ннје задаћа, да снрема гимназиске наставнике. Овом изјавом изазван је ироФесор и директор д-р Фр. Али, да насупрот горњем тврђењу докаже, како бп философски Факултети боље учинили, да се више постарају за спрему гимназиских наставпика но што је то до сада било. Што се тиче археолошких курсова о школском распусту, они су после наставних планова од 1892. постали права потреба. Јер у колико .је одузето у времену, мора се надокнадити интенсивним радом; самп > наставници морају се задахнути живљим разумевањем класичне старине, ако се хоће да лектира доноси бољега плода но што је то било у времену граматичкога Формализма. А ко хоће другога да одушеви, мора сам да је одушевљен; ко је у своје време пропустио да се својим очима лично унозна са старином, томе је добро дошло, што му се доцније нружа прилика за то. 0 каком дилетантизму нема нигде до сада никака доказа, већ се само види срдачна захвалност, иохвална скромност н велико задовољство код свих оних, који су што усмено или писмено говорили о својим археолошким студијама. За тим писац прелази на са .мо питање о задаћи философског Факултета на универси^етима. Признаје, да у његове задаће иде неговање чисте науке и да се од университетског проФесора очекује, да научно сазнање умножава и да литерарно делује: та он има и времена за то. Даље му је задаћа, да образује ученике науци. Ну кад проФесор медецине тежи да спреми добре лекаре, проФесор теологије евештенике, ирофесор права