Просветни гласник

431

шљеше иеће продрети, и ако имаде и међу наставиицима људи, који га иодржавају. Тада би се неиоузданост у најлростијим и најобичнијим правилима граматичким још јаче умножила. Без поузданосш у граматици нема усиеха у лектири, а за овим би дошао општи назадак у настави. Иисац је мишљења, да се у последњим наставним илановима довољво водило рачуна о реФормама у настави класичних језика и да чак и далеко отишло у неким тачкама, те да би се било време, да се у том учини нека промена. Ои не тражи повраћај старог бро.ја часова, јер је мишљења, да се и са овим бројем, а уз побољшану садашњу методу, може иостићи иосгављена сврха. Желео би само, да се у прими латинској граматици иоред досадашњег једног часа дода још један час. — Даље тражи, да се иоред иревода. са немачког на латински, који се врше као задаци сваких 14 дана, на онај превод са латинског на немачки, који се такође тражи иравилима и то сваких (ј недеља, употреби један час од лектире а не од граматике или од поменутих писмених вежбања са немачког на латински. Ну све ово није још довољно. Треба и у ранијим разредима иостеиено и по утврђеном плану радити на утврђивању граматике и иисмених вежбања. Ж то се може постићи са садашњим часовима, само ако се добро одмери шта треба у граматицп учити, шта је важно и потребно, а шта се може после доиунити у лектири, па да се то важно и потребно ваљано научи. Научено ваља нонављати и утврђивати. То исто вреди п за учење речи. Концентровати наставу, не губити се у иоједцностима, тога се држати у свима разредима — па ће бити успеха и са овим бројем часова! Још једно средство мора се употребити, које_. директно дејствује, да се добије потребна сталност и поузданост у граматици, потребно знање речи и Фраза и поузданост у писменој употреби језика. Ово средство јесте непрекидно усмено и писмено превођење с немачког на латински по систематски уређеној вежбанци. Ове вежбанке треба оиет још више но до сада да се ослањају на школску и ириватну лектиру ученичку. Ове вежбанке треба имати закључно до ниже секунде. Ова ова вежбања не смеју заузети много места, јер главну задаћу никада не треба губити из вида, а главна задаћа јесте и остаје лектира, из ње треба и мора се језик научити. У трећој је расправи реч о једном иокушају неких наставника живих језика, да се учење тих језика ученицима олакша писмима, која бн ученици из једне земље измењнвали са својим друговима других земаља а на њиховом језику. На ту је мисао дошао један Француз, МгеШе, учитељ инглеског језика у градићу 1)гај?1п§пап, у јужној Француској, дакле недалеко од Тараскона. Он је почео са Инглеском, где је нашао присталице својој идеји. Што је ова нреписка између Француских и инглеских ученика нашла доиадања код Француза, Хенгесбах објашњује оним што је у своје време рекао Анфонс Доде: „Еи Ггансе 1ои1, 1е топЛе ен! ип реи (1е Тагавсоп." Ну Хенгесбах пориче сваку вредност овом нокушају. Сами ученици, без надзора учитељева, не могу ништа учинпти за своје вежбање у туђем језику, баш и кад употребе и писмо, које је иначе врло згодан облик за ученичка вежбања. Ученици су врло мало читали, њихов круг знања је ограничен, њихов начин

исказивања мисли потребује иомоћи и потпоре учитељеве. Са рсчником н граматиком у руци не саставља се добро нисмо. Ученици ишпу једнн другима о евојим нородицама и пријатељима, о школи и домовини, о студијама, о Феријама, играма итд. А зар се из тога може научити туђ језик? Нисмена су вежбања врло потребна за учење страних језика. Али ту се треба угледати на дела савршена, дела ваљаних нисаца; а шта могу ученици једни од других научити? У овом смислу иисац даље разаија своје разлоге иротив те тако зване интернационалне ђачкс препнске, коју осуђује и са иационалног гледишта. Од ариказа иотаћи ћемо неке. А. Ланге приказује књигу „Ирилог нитању о нреоптерећености" (Јена, 1897) од проФесора Ем. Ереаелина, којн је већ иознат са својих радова на овом пољу. (Његово иредавањс „0 духовном раду" превео је на српски . 1>уб. М. Протпћ). Крепелин иризнаје, да је школа ученицима олакшаЛр. рад, дељењем разреда, смањивањем домаћих задаћа, иодеснијим расноредом часова, ограничењем мртвога учења на намет и продужењем науза између часова. Али тнме још нису иотиуно отклоњене оиасносгн које нрете школској младежп. А битна је тешкоћа да се потврди да ли колико имаде преоптерећеностн код ученпка у том, што треба пронаћи унотребљиво мерило за оитерсЛеност радом, нарочито на дејетво наставе на умну радну подобност ученичку. Као тако ноуздаио средство Крепелин сматра уметање згодних иенитних задатака у ток школске наставе и то радова различних од правога школског посла али увек једних истих. Погрешно је мишљење, да је просто мењање иосла довољно, да заустави уморност, и ако се мора признати, да је нромена посла у настави корисна, јер после тежега часа лакши у неколико надокнађује уморност и освежава расположење; али и те промене морају бити чешће н брже. Кренелин нрави разлику нзмеђу уморносги (ЕпнМии^) и заморености (МшИдкеИ): уморност завнсп од нестајања сила којима се раснолаже ;• њен стунањ мери се онадањем радне нодобности. Осећање заморености може се ироизвести једноликнм радом без стварног опадања радне подобности. Уморност ночиње од ирвога тренутка рада, те отуда и не може бити речи о стварном уништењу уморности нри настави. Да би се до поузданог резултата дошло, ваља тачно испитати уморчост и радну иодобност код истих ученика једнога дана за другим, у почетку п на крају недеље, ире и после школског раснуста. Крепелин затим даје преглед разних психолошких испитивања уморности. Сви овп покушаји не дају поуздану слику, јер не воде рачуна о свима моментима који су од утицаја. Најважнија су испитивања Гризбахова. Крепелнн пзносн, да је испитивањем Гризбаховим и Фрпдриховим, утврђено, да одмор о ручку није довољан, да надокнади уморност од пре нодне. Гризбах заједно са Крепелином тражи да не буде никаких научних часова носле подне, да се изјутра доцније почиње рад, иа чак и лети, никад нре 8 а код мање деце ни пре 9 часова, да се што је могуће више изосгаве сви шко .1ски испити, да се ограничи домаћи рад а нарочнто нусто учење на намет. Кренелнн осуђује стављање часова гимнастнке пре нодне; њих треба оставнти за крај наставе. Исто тако вредн нрочитати и остале напомене нишчеве.