Просветни гласник

432

првглед школеких листова

Ну сва досадашња испитивања нису довољна, јер Крепелин на крају вели: Наше (лекарско) знсте о обиму и аравцу оиаеноети (од преоптерећености) јоги је неиотиуно и нееавршено, те ми и не можемо са својим иредлозима за измсну иЛи даље од иретходних иокушаја (Предлога). А. Краузе приказује друго издање Фр. Хардера „Науке о грчким облицима', које одговара захтевима новога наставног плана. Нреко осталих приказа, којих има прилично, прелазимо из наведених разлога., У трећем је одељку опширан извештај о „44. скун-у немачких Филолога и школских људи у Дрезди од 29. септембра до 2, октобра 1897." од К. Брандштетера, који се извештај завршује у априлској свесци овога журнала. Овај је скуи држао четирн главна састанка, а сем тога било је састанака иојединих секција: филолошке, недагошке, археолошке, историско-геограФске, исгориске, математичко-природњачке, германистичке ново-Филолошке, оријенталске, ивдогерманске и секције за библиотекарство. 11а овим састанцЂма држана су предавања и дебате новодом тих предавања. У Додатку довршен је Озијандров чланак из ирошле свеске и X. Рол приказао је 25 дела о Хорацију, а К. Роте 6 дела из више критике Хомера. Своска за аиркл. Расирава лроФ. др. Г. Сакса „Напомене настави јеврејског језика" за нас нема интереса те иреко ње и прелазимо. Међу ириказима ирепоручује X. Ф. Милер „Грађу за учење у немачкој настави у прими" од Ф. Керна (Берлин 1897). 0. Јозупајт ириказује четврти део латинске читанке и вежбанке" од Ф. КауФмана, К. ПфаФа и Т. Шмита (Лајпциг, Тајбнер 1897.) која добро нристаје за терцију. Остало су прикази дела, која за нас имају мање интереса. У трећем одељку је крај извештаја о скупу филолошком, о чем смо говорили горе код свеске за Фебруар — март. У Додатку је К. Роте завршио са још 7 дела приказ Хомеровсках студија, а Фр. Шлее ириказао 11 дела о Салусгију. Свеска за мај. 0 расирави нроФесора 1 )г К. Мидендорфа „Избор Демостенових беседа за читање у нрими".не мислимо гонорити с тога, што јој предмет иревазилази круг потреба садашњих наших средњих школа. Од Приказа књига из ове свеске могу нас јаче интересовати ови. Ад. Матнјас приказује подесну „Немачку читанку за вишу секЈ^нду" од Р. Бнзе (Есен, 1897). — Ед. Хајденрајх упознаје читаоце са 1 и II свеском „Малих списа" познатога германиста и уредника листа „БШегатсћеа Сеп1га11 )1аи" преминулога проФесора лнјпцишкога Фридриха Царнке, које је сабрао, уредио и издао његов син (изишао у Лајпцигу, код Авенаријуса, 1897 и 1898). У првој су свесци чланци о Гету: „У оппгте о Гету", „0 Гетовим ликовима", „Ирилог Гетову жпвоту", „Ирилог спеву о Фаусту од Гета . и др. У другој су свесци чланци и беседе из културне и временске повеснице, а на крају, у додатку су го-

ворн држани о погребу Царнкову и кратак живот Царнков од његова сина. А. (1и Мевш1 онширно нриказује ново издање М. Ти1И Скегошв РаеПик <1е анпсШа од нознатога немачког Филолога NауЈса, које је нриредио Т. Шлихе (Берлин, Вајдман 1897) и које ће с радошћу поздравити сваки пријатељ школске књижевности. Е. Кошвин такође доста се ошпирно задржава на књизи : Н. МШаеИз н Р. Разку, ГНсгЈопаНе рћопеИс^ио <1е 1а 1ап§ие Напс^шбе. (Хановер, Мајер, 1897). Ова је књига иосвећена друштву АззоегаИоп р/шпеИцие гп1егпаИопа1е, коме има и да захвали за свој опстанак јер је један нисац, II. Паси, глава, а други вредан члан његов. То друштво има поглавито педагошке тежње а не само неговање Фонетичке науке, као што се и вели у првом чланку његових правила: „Се 1ш1; ци! роигзиН 1' АзбослаНоп еб! 1е (1еус1орретеп1 с1е 1' еин1е бС1еп11р1П(1ие е! ргаИсЈие <1еа 1апдпе8 раг1ееб, еп «е зегуап! с1еб с1еппегб гебн1{а(.б (1ез гесћегсћеб рћопеОдие е! Ле 1' ехрехченсе реЛа§о°'кр1е". Већ и сам овај члан, вели реФеренат, нати од нејасности, а у другим се члановнма говори о недагошким циљевима друштвеним. Фонетици је само толико овде дато, што они хоће на првом месту да ученике унознају са гласовима туђега језика и да им при том у ночетку (с1апб 1а ргениеге пгоШе с!и соигб) даду Фонетичку транскрипцију место обичне ортограФије. РеФ. одбацује нотребност овога другог иосла. Само онда не би било излишно увођење Фонетичке транскрпнцнје, кад бн ученици училн само свакидашњи говорни језик, те кад би се нз наставе са свим избрисало учење књижевнога језика и обичне ортограФије. А с овим нису ни застунници тога нравца начисто. У њиховим граматикама и вежбанкама имаде ствари које иду у књижевни језик. Најтежа и најинтересантнија задаћа Фонетичке граматике говорнога језика јесте у прелазу од писања гласова ка нормалној ортограФији, од говорно граматике ка граматици књижевнога језика. А у том није учињен никакав покушај. Иста је нејасност н бркање разннх циљева и код овога речника. Овај „Фонетички" речник треба „да се наслања на изговорену реч", да нредстави језик какав је у устима народа. Међу тим и овде имамо „напирну гомилу речи' само са упрошћеном ортограФнјом, где је примењен транскринциони систем, који ни научно ни педагошки ни естетички ни нрактични не може издржати озбиљну критику. Може се овом речнику нризнати, да је кориотан ирилог за развитак Француске ортоеннјо (иравилно изговарање). Ко има Саксов речник, може се њимо задовољити; а онима у којих је какав речник без обележеног тачног изговарања, овај нови речник може бити од користи, иремда ће се и они мало обрадовати новој транскрипцији речи у мосто обичне ортограФијо. Све остало што би хтео да буде овај речник, нарочито што се вели у иредговору и дроспекту, — отиада. Симнатично нриказује Т. Бекер књигу „Млађи Сцинион" од Рихарда Битнера. Ово је 26. свеска познате „Гимназиске библиотеке" коју издају Полмај и Хорман, и која чини част томе предузећу. Предмет јој је веома значајан : личност Сципионова, који је у себи сиојио-фино грчко образовање са римским мужанством, његов чист морал усред иокварене аристократије, његова увиђавност, која цаДмашује све странке,