Просветни гласник

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА 433

његови моћни ратнички усиоси — свс то необично привлачи човека. Битнеров рад не само да се наслања на изворе већ често иушта у слободном, с.краћеном преводу да говоре Ливије, Полибије, Плутарх, Диодор, а нарочито Аиијан. То је добра особина ове књиге, која је у делини у опште врло лепо израђена. ,У књизи је и план Картагине. — РеФ. топло препоручујући овај рад, даје неке евоје напомене једино у тежњи да ново издање буде још савршеније и употребљивије, нарочито за ученике. У трећем одељку ове свеске јесте извештај о „XXII главном скупу наставника випшх завода у провиндији Хесен-Насавској п кнежевини Валдеку" од Ј. Лебера. Овај је скун држан 26. маја у Марбургу. На њему је нроФ. 1)г Кш8 из Касела држао занимљиво предавање о грчком нозоришту; а било је још предавања, која нас мање интересују. У четвртом је одељку снисак нослатих књига. У Додатку Ф.-Шисе завршује нреглед сниса о Салустију, а ТТ, 2ер1па1 нрнказује 18 списа о Тацитовој Германији. М.

Кетие реЛа^о^хцие, иоитеПе вег1е 1оте XXXII Л'» 3—4 (Магб-АггП) 1898. У мартовској свесцн нрви чланак је носвећен Жил Симону, а читан је у академији моралних и политичких наука у седнпцн од 5. Фебруара ове год. У чланку се наиомиње нрво васпитање Жил Спмона, његова побожност н љубав к философији. Он је био ученик и нрисгалица нознатог ФилосоФа Виктора Крена, па је у главном остао при његовим философским погледима. Нисац чланка, I,. 1лап1, износи у најонштијим цртама мисли Жил Симонове о питањима морала и метаФизике, н његове нокушаје да критички обори идеје сензуализма и теолошке доктрнне. За тим се говори о политичким убеђењима и практичном нолитичком раду Жил Снмона, који је у Француској, у честим нолитичким кризама и трзавицама, умео да умери своје радикалне идеје и да нрактичним пословањем стече име наметног модеранта. Говорећи о погледима његовим на школу. писац налазп да је Жил Симон волео школу као грађанин, патриот и човек. „Народ који нма најбоље школе" писао је Ж. Симон, нрви је народ, или бар бнће нрви. Школа је инструменат за слободу и напредак, и за то треба што више школа, за све младе духове од најбогатијих до најсиромашнијих. Он је желео обавезну и бесплатну наставу, али није засгунао мншљење да у наставн треба да влада световни дух. У иогледу на средњу наставу, Ж. Симон је желео да она буде реалнија, ближа жпвоту п великим техничким и индустриским напрецима. Он је устајао против злоупотребе класичке наставе и рекламовао за наставу више физичког вежбања, живих језика и вештина. Виша настава треба, ио мишљењу Ж. Симона да одгаји слободне, неиристрасне и толерантне духове, који ће тежити за истином и врлином. Он није стигао да као министар изведе потребне реФорме у овој наставн, али је обележио своје становиште у појединим важним питањима. Писац завршује погледима Жил Симоновим на социјално иитање. Како ови погледн показују више доброг осећања но јачег разумевања, није нотребно да их износимо, тим пре, што не излазе из масе другнх просветни гдасник 1898 г.

сличних идеја, које умиру са смрћу својих нредставника, или још и за живота њихова. * После чланчића: нова тековгша иедагошког музеја, који нема важности за читаоце „Просв. Гласника" долази чланак који се бави насгавом цртањи у слементариим основним школама. Но како се овај <иланак свршава тек у мајској свесци, то ће о њему бити реч кад дође ред на реФерисање о тој свесци. Чланчић рад школе аротив крвне освете и разбојништва у Корзици говори о начинима, којима се иаставници имају да боре против ових антисоцијалних нојава. Наредба је потекла од министарства иросвете, и директор учитељске школе у Ајачију нокЈ т шао је да објасни ученицима све несреће и зла која долазе од крвне освете и разбојништва. Он .је нашао за потребно да у првом реду објасни, да су ове појаве доиста једно велнко друштвено зло. За тим је говорио о гласу савести, о љубави међу људма, о тежњи ка добру. Најзад је прешао на закон кривични и смртну казну за злочинце, осветнике и разбојнике. У даљем разлагању говорио је о узроцима освете и разбојништва, о томе како ти постунци у место да буду доказ јунаштва нросто су знак дивљаштва и да је већа храброст нобедити себе и уздржати се од тих дела, него их извршити заслепљен страшћу. Опоменуо је ученике позније учитеље — да је њихова дужност борити се против зла: нека успех не буде одмах видљив, он ће ииак бити стваран. За то је навео истинске нримере, нз којих се види да је покушај иојединих наставинка у стишању мржње и разбојничких тежњи уродио корисним плодом. Ево у кратко правила, која су Формулисана на крају тих лекција: 1. Нивдта није боље од мирне савести. 2. Прва дужност нрема ближњима састоји се у чувању туђег живота. 3. Грижа савести највеће је зло (читање: савест, из легенде векова од Хпга). 4. Ништа не уздиже више човека но опроштај н благост (читање: Сина од Корнеја). 5. Најеветија је дужност грађанска покорити се законима, па ма они били немоћни, недовољни или нонраведни (прича о смрти Сократовој). 6. Човек ннкад не може блтп непристрасан у својој ствари. Никад није дозвољено сам себи давати задовољење. 7. Частан човек није онај који се свети, иего онај који је господар над самим собом и презирућн увреду уме је опростити. 8. Ми смо делови истог тела: кад један део трпи, трни цео организам. 9. Најбољи су закони немоћни, кад су нротив њнх нредрасуде једног народа, нндивидуалне воље, скептицизам или инерција грађана. 10. Извршна власт не може изазватн иоштовањс закона, ако је не потномогне већина народа. 11. Ма какви да су узроци који су раснространили крвну освету, ипак они не могу служнти као изговор да се врши или одобрава зло које бешчасти једну цивилизовану земљу. 12. Крвна освета је акт дивљачке гордости, протест иротив друштвеног живота. 56