Просветни гласник

434 преглед шко

13. Стварати од убпце јунака значи бити његов моралви саучесник. * У литерарној козсрији Машчсе Ре1Н880п говори о кшижевним и критичким иојавама новијега времена у Француској. У рубрици гитамиа и књиге поред кратког реФерата о књизи: народме иесме за школу, штампан је простран реФерат Сћаг1ез Аррицп-а, нро®есора филосоФије на-У1ицеју у Авињону на дело јенског универ. профосора Рајна: Епсус1ораесН8сће5 НатНтсћ Јег Рае<1аЈ{од1к. Писац на завршетку реФерата замера Хербарту и његовим присталицама па тежњи да сва начела иодагошка систематишу н сведу у строга правила, која 'тесто не одговарају проучавању дечје нрироде и пснхичких сила. Маше педантизма а више проучавања дечјег духа; мање строге и регуларне поуке, а више маха дечјој иницијативи, то би но лншљењу реФерента ваљало имати на уму у сваком васиитачком послу. * * % Први чланак аирилске свеске бави се питањем о снречавању злостављања која се у појединим рђавим нородицама врше над децом. Писац Н. Вег1:ће1еи\у наводи законе који су о томе у Француској донашанп. Онн су се показалп бескорисни, јер нити су полицијске власти довољно нажње обраћали на суровост родитељску, нити се могло очекивати да ће суседи без велике невоље улазитп у раснрављање ових породичних трагедија. Ствари су, међу тим, бивале ужасне и злостављања тако свпрепа, да узбуђују и најхладнокрвннјег човека. Писац тражи лека злу, и налази га у устанОвама. суседних народа. У Енглеској и Амернци иоетоје огромна удружења с иравом да позову нред суд све бруталне родитеље, неваљале стараоце и сур ; ове старешинс. То је најбољи нут, јер нити полиција има довољно времена да врши овај надзор и иснитивање, нити суседи и сведоци радо долазе у помоћ орагнима властн. Доставе друштву остају тајна, и то чини да се оне без устезања јављају. Сем тога нодстиче се праватна нницијатива; жеља да се учини добро расте осетно, а идеја милосрђа разнежава и оне, који су иначе мало нежни. У Њу-Јорку друштво је за 17 година добило око 60.000 достава; извршило 21.000 траган.а и изазвало око 20.000 кажњавања. У Лондону од 1884—1895 год. извршено је 8.657 трагања а кажњено 8.135 а то је око 95%. Свим казнама нрсдходе опомене и друштво за заштиту деце издало је од свог постанка око 45000 таких ономена. Међутим у Француској, члан 7. закона о заштити деце, који је с великим резервама, под многим срачуњеним погодбама, давао ограничено право одабраним члановима друштва за заштиту деце да могу истражпвати кривце и доводити их пред судију, тај члан није усвојен од огромне већнне франц. сенатора. Није се пмало вере у непристраеност нојединих приватних људи, н изгледало је да би се ненадлежнн фактори умешали у права државне власти. Отуд је и заштита деце слаба, јер док у Енглеској сваке године има по 1200 осуда за суровости према деци, у Француској их је једва до 50. Ипак, ако се у Француској покаже довољно љубавн према овој ствари, ако се организују хуманитарна удружења у овом смислу, и ако чланови буду ревно-

лских лиетовл

сни, њнхове доставе могу учинити много, јер ће државну власт прнморати на што активнији рад у заштићавању деце. * У чланку о вечерњим школама В\1. РеШ износи своје утиске са обилажења разних установа за народно просвећивање у Француској. У школама за омладину која је довршила редовно осн. школовање наишао је свуда на обилат рад, наметно обучавање и иодесно излагање лекција. Он је прошао многа места и нотира кратко поједине значајне појаве. Задовољан је иредавањима: У Ангцлему ироФесор лицеја говорио је о иостанку школа; у Ажен-у учител. је говорио о Лафонтену и иедостацима које је он опазио у животиња; у Тулузи говорило се о динамичком електрицитету (с опитима). У Марсеју рад на просвећпвању народном није концентрисан на рад једног друштва, већ је организовано више друнггава, али сва раде добро и енергично. Учитељи су основали оаште курсове за ирактичну наставу, који трају две године а у њима теорио и практички обрађују се разни иредмети. Друштво за заштиту трговине, трговачка комора, академско друштво за књиговодство , и др. слична удружења стварају курсове за учење поједнних важних дисциплина и вештина. Нарочита се пажња обраћа на језике: енглески, немачки, талијански, шиањолски, француски, арапски и ново грчки. Постоје и нарочити курсови за раднике којп имају слабу шкОлску сирему. Они су ограннчени на најирактичнију наставу и помажу усавршавању радника. У Марсеју један ваљан механичар — радник ироФесор, како се сам називао, организовао је курс који се дели у две групе: наставу аритметике и наставу геометрије. Од 100 радника 40 су знали четири вида рачуна, 40 су то знали, али су заборавили, 15°/ 0 знали су читати и ио мало писати, а 5°/ 0 нису знали ништа од свега тога. У геометријп пак, 10% знали су основне ствари а 90% скоро су били без икаквог знања у том погледу. Курс траје шест месеци а учење се врши три пут недељно, од 8—10 час. у вече, три месеца за алгебру а три за геометрију. Ученика је било око 104. У Клермонт -Франду Е<1. РеШје присуствовао предавањима који се држе радницима. Говорило се о трговачком извозу Францускс, о новцу, о народном кредиту и биметализму и т. н. У седницн којој је нисац присуствовао говорило се о радничком иеснику Не §е81рре Могеап-у, н седница је била обилато посећена. У последње време и у касарнама се држе вечерње школе. Ту се учи чнтање и писање, уз то поједини војници имају наставу у извесним технпчким знањима. Писац указује на неке интересантне појединости из тога учења. Но то није све. У 1897- 98 год. у Версају установљене су конФерендије у касарни. На једној од тих конференција читан је „ Ускрс на Исланду" од />е Вгаг-а , даље одломци из „ Тврдице " за тим су се држала предавања из историје и иравописа. У Провансу у 29-ом драгонском пуку држана су предавања о коњици за време ирвог царства и о коњици у рату 1870 год. Ствар народног просвећавања напредује ненрекидно; обухвата све слојеве; задобива многобројне присталице и енергичне раднике. Оиа је у рукама одушевљених појединаца н зависи од*добре воље, а то је