Просветни гласник

ПРЕГЛЕД

толико, као да је напредак известан, јер се први духови не устежу да иозајме своје силе, овој скромној а великој дужности према свом иароду. * Чланак „ниша виша основна настава ирема оцсни једнога странца " износи мишљење енглес-ког иисца Могап1-а о виншј осн. дастави у Француској. Цропраћен је историски развитак њен у диљу да се Енглеска упозна са иросветним установама своје сусетке. Писац дели наиредовање ових школа на три Фазе. Ирва иотање иочетком овог века и траје до 1865—70 год. Школе су само у великим индусгриским центрима, спорадичне и случајне. Гизов закон пројектује их у свим местима са преко 6000 душа, али овај закон остаје неизвргаеи. У другој ®ази, од 1865—70 год. ове се школе умножавају, добивају технички карактер, помоћ од државе и од 1881, године настава у њима ностаје бесплатна. У трећој Фази ове школе издвајају се од техничких и занатских школа, које се сиајају у практичне трговачке и индустријске школе, а више основне школе добивају засебне, одређене програме. Њима постаје сврха, да интимио сиоје оншту иаставу са почецима проФесионалне наставе. Оне су напредовале кад се држава заузела за њихово организовање и одржавање, а слабиле су кад је држава била инднФерентна или непријатељски расположена према њима. У 1886. па за 10 година број учешка норастао је од 16.000 до 22.000 а број ученица од 5000 до 8600, не рачунајућн 17.000 учен. продужне школе. У ове школе примају се само способнп ученицн што одлучује поред осталих услова и известан испит. Школама управља директор са инснекторима, који оцењују методе н рад наставника и ноказују шта се може ново унети у васпитна средства и начине. Каква је сврха ових школа? У своме уиуству, ири организацији овнх школа, Гизо износи празнину која постоји између основних и средњих школа. Прве су недовољне; друге су само за талентоване младиће, јер многима од медиокритета оне дају образовање које нх изводи из старих услова живота а не дају им моћн за виши интелектуалнн развитак. Треба нродужити основно школовање и допунити недовољна знања, али држећи се иринципа користи н не дајући посластице онде где треба здраве хране. То врши виша основна школа, дајући омладини народној образовање сагласно њеној снособности и животним приликама. То није настава чисто техничка, јер обухвата оншту културу духа у складу са неговањем наклоности ирема нроФесионалној настави. Та веза смотрено изведена створиће ваљаног земљорадника, занатлију или индустријалца не сметајући развитку уаЈном, који је сваком као човеку и члану нације потребан. Међутим, и сам нисац овога чланка, А. (ЈигИаите, налази да више основне школе у Француској треба прилагодити још јаче иотребама околнне у којој су. Није довољно само исиит из иредмета општег образовања, већ треба обратити пажњу иа ироФесионалну сирему и за сеоске школе развијати наставу у духу земљорадничком, а у трговачким и индустриским местима у правцу трговачком, занатлијском н индустријском. Ове су школе од скора, ред у њима није још иотпунп хомоген, још се по мало лута. И међу настав-

листова 435

ницима нема једнакости у спремп, што долази од двојног карактера наставе: васинтног и практичног. Оставити само проФесоре да руководе овом наставом значи створитл је више но што треба литерарном и теориском; поверити је учитељима, то је нсто и задржати је у кругу елементарне обуке. На завршетку чланка писац цитира речп Геже11уи ЗппЉ-а, којп је казао да виша основна настава у Француској има за собом васпитну идеју. Француз уз то обраћа иажњу и на социјалну важност ових школа и тиме завршује свој чланак. На исти предмет односи се и једна забелешка о аореклу ових школа. Још 1798, год. посланик Ко^ег МагПп иоднео је савету од пет стотина свој нзвештај о организацији наставе. У том се извештају излаже и одређује нарочити карактер виших осн. школа, обележавају се програми и указује на њихову социјалну корисност. Налазило се да ће оне понунити празнину међу основним и вишим школама и да треба да су више грађанске но књижевне. Трајање би било три године. У нрвој бн се усавршило читање, писање и рачун, учили би се елементи географије и граматике француске н најглавннји појмови из грађанских иоука. У другој години прешло бп се више из геограФНЈе п граматике, елементи латинског језика, књиговодство, мерење новршнна и запремина, основи геометриског цртања н грађанске поуке у вези с примерима из исторнје славних бораца за слободу. У трећо.ј годинн наставило бн се учење језика француског и латинског, развијао би се литерарни укус и вежбао стил, учила би се агрикултура, механ. вештнне, објашњавале би се важнпје нриродне нојаве и најзад би се тумачпли важннјн нрониси из појединих закона. * Поред научне лектире о иуту Нанзенову на северни пол, у овој свесци добро-је заступљена рубрика; штамиа и књиге. Оцењено је око шест разних дела, која су од важности за школу и наставу. Из рубрике „ хроника основне наставе у Француској " саоиштићемо ове белешке: 1, У Каену је организован курс за нриправннке за псиит проФесорски и ннсиекторскн. Предаваће се: 1) нсихологија, морал, педагогија, 2) литература и тумачење нисаца 3) историја и географија 4) математнка, геометрија и цртање, 5) Физичке и природне науке и 6) практична педагогија, законодавство и администрација школска. Сви слушају прву групу, а за остале деле се у три партије: .једни слушају литерарну груиу, други научну а трећи се спремају за инспекторе осн. наставе. Предавања се држе два нут у месецу и прелазе се најглавније ствари из појединих наука. 2. Основано је друштво за иотпомагање неговања деце са сврхом: а) Да помаже васпитању деце у породицама јасним н нростим снисима о васпитању нородичном. б) да награђује медаљама одличне матере и дојиље. в) да новчано потпомаже спротне нородице с много деце н г) да награђује почасннм медаљама оне који су својим делнма показали оданост деци. Из рубрике весник из иностранства саопштићемо ове појединости, које се односе на просветни наирер, ак нојединих народа :