Просветни гласник

430

КОВЧЕЖИИ

1) У Аустрији на 24 мил. становника има 30 ироФес. школа (за вештине, индустрију, . трговину) и 164 школе шегртске за које држава троши годишње 3,042'558 Д. или отприлике 6,500'000 &. 2) У Шпанији од 17,600'000 становнпка око 12.000'000 нелисмени су. Еад се одузме око 2,600'000 деце недорасле за школу, онда остаје 9,40(>'000 ненисмених одраслих становника шпањолских, а то је врло неугодан Факт. 3) Буџет школски у вароши Ке\уагк (држава Ке\\<-

Јегзеу) износи 544,353 дол. а од тога варош даје 399,421 а остало држава. 4) Ученици њујоршких осн. школа имају у својим школ. касима ове године 158,197 долара. 5) У Мексици за 1897. год уписано је у разне пгколе 30,000 деце. 22.182 присуствовало је испитима, 19,790 су примл>ени а 2392 одбпвени. Уведени су и ручни радови и купљено је у току годпне 2800 пијастра алата. То је у кратко садржај свезака за Март н Април. Мил.

К 0 в ч

0 ТЕЛЕСНИМ КАЗНА1А У 0СН0ВН0Ј ШКОЛИ 1 ! Октомбра прошле године донели су многи дневни листови у Немачкој сензациону вест, да је у Шенебергу умро један ђак основне школе од боја у школи. II не сачекавши ислеђење но тој ствари, исги су листови неоправдаио писали о целом учнтељском сталежу и о „његовим сувише великим правима", неразмшпљено ' бачени су онда на учитељство оштри прекори: да поступају „брутално", ди врше „нечувене злоупотребе", итд. док је државна власт одбида тужбу ио овој ствари, јер није било кажњивог нрекорачења права кажњавања! Дакле још једном много ларме ни око чега; само је V томе жалосно, што увек остаје истина: 8ешрег а1 11аеге1! оа учитељство је тим случајем поново стало питање о телесним казнама у ирви ред, јер још једном оживеше старе оптужбе и јадиковања у редовима противника телесних казни. Не треба једнако доказивати да. се у нашем „просвећеном" времену ни један учитељ не пружа за прут из чисте љубави према батинама; ако се пак ко наглије пружи за њега, то никад не чини из љубави к боју, него због младалачке бујности и лако раздражљивог темперамепта. Погрешно разумевање оваквих случајева и подозрења чини нам се да долази отуда што — на жалост — нема никакве узајамности између куће и школе, те родитељи не разумеју учитељеве тежње за добро њихове деце и не дају му у том погледу иотребно поверење. Кад би ово пове') Да би смо иознали што боље немачке основне школе, које се не без разлога сматрају као најбоље, сматрамо да је корисно ако изнесемо у цреводу овај чланак. Он је изишао у педатошком листу »Ргаххв (1ег УоЈказсћик«, свесци за јуни ове године. Преводилац.

Е Ж И &

рење између куће и школе завладало, кад би све ове важне инстанције пружиле у тетпком послу васпитања једна другој руке, онда би ућутале све неоправдане тужбе и цео наш рад био би праћен мање лармом а више успехом. Знајући пак велпки уилив дневне пгтампе на све слојеве у народу, желети је да и она утиче просвећујући у овом погледу, а то би чинила, кад би доносила — ма н у подлиску — нопуларне чланке о васпитању. Тим ће и пре бити у служби народног бољитка, него изношењем тендеипиозних, некритичких вести, као што је шенебершки случај. Ово је цела истина: кад год се ми у школн машимо за прут, то чинимо увек из нужде, а не из неког нагона. Али је ли у опште нужно т.елесно кажњавање у школи? Одмах слушамо како многи иротивно вичу: „Не!" „Не", вичу велике идеалисте, „јер сваки ударац у детету убија достојанство човека, које је створено по образу божјем", „Не", додају моралисте и педагозп теоретичари, „јер батине не ноправљају дете, а и знања се бојем не уливају". „Не", уче нас људи од закона, „јер учитељ нема на то никаква права.„ „Не", опомињу брижни лекари: „тиме се здравље доводн у онасност. „Не", вичу и лајици" јер и виши заводи немају тога права". Јесте, човек је сгворен по образу божјем, и ми то знамо, али ми и не заборављамо: „падом Адамовим човечја је природа сасвим искварена". Оне идеалисте заборављају колико смо још далеко од тога, да живимо у неком идеалном царству. Донде, докле је претежиија чулна страна у човеку, докле у место простог јест и није влада лаж, докле је у човеку јака животиња, — дотле нећемо и ми моћи без срестава да силом угушујемо злн нагон. да „лик божјн" очистимо од његовог блата. Кад људско друштво не може а да не -примени својим од-