Просветни гласник
452
I
_ друго осем школе употребити. Ако би која школска општина престада, имање њено ирипада оној школској општини, с којом се она ујединила. Кад се из старих школских општина нова школска општина образује, нова школска општина нема никаква права на имање старијих школских општина, осем ако би јој ове добром вољом хтеле што учинити, а то се мора редовним путем свршити. Чл. 97. Ни једно се село не може одвојити из своје школске општине, ради образовања нове или спајања са којом школском општином, пре истека школске године, и докле год не исплати онај део трошкова, који је за грађење или за издржавање школе за текућу годину на његов део разрезан. 2, Ш^о<лс1^и огфуг и његове дужности. Чл. 98. Све школске општине једнога округа сачињавају засебни школски округ. Чл. 99. ГОколски округ иредставља и о вршењу се његовнх дужности етара окружни школскп одбор, којн састављају: 1. окружни начелник, 2. окружни школски надзорник, 3. окружни лекар, 4. окружни инжињер, 5. но један изасланик из сваког среза, кога среска скупштина избере за три године. Председннк је окружпог одбора окружни начелник, а ако је он спречен заступа га окружни школски надзорник. Деловођа је одбора управитељ основне школе у окружној вароши. У седницама се решава кад има бар половина чланова и један више, а решава се већином гласова. Чданови се позивају нисменим нозивом, који се саопштава најмање на три дана раније. Чланови, којн на нозив председников не би дошли а изостанак не би важним узроком оправдали, казниће се са 16 динара у корист окружне школске касе. Ту казну изриче председник одбора или њењов заступник, а извршује је подицијска власт и предаје је окружној школској каси. Одборске седнице држе се свагда у згради окружпог начелства. Чланови школскога округа, који не живе у окружноме месту, добивају по 5 динара дневно на име дневнице и попутнине, а ова се сума псплаћује из окружног тпколског приреза.
Чл. 100. Састанке окружног школског одбора сазива по но иотреби иосла председник или његов заступник, али је председник дужан сазвати састапак свагда, кад то захте окружни шкодски надзорник. н то најдаље за 10 дана. Ако то не учини, он ће по жалби надзорниковој бити кажњен по закону о чииовницима грађанског реда за нетачно вршење сдужбе. Чл. 101. Дужности су школскога окружног одбора: 1. да се стара о подизању прописних школских зграда у општинама, које још немају својих шкода; а дужне су да их отварају. као п о обдржавању и оправљању оних, које већ постоје; 2. да настојава, да ноједмне шкодске општине врше дужности, које им ирописује чл. 94. овога закона; 3. да даје нлату и повпшнце наставницим основних школа, као и наставницнма оних народних школа, које су по решењу окружне скупштине и одобрењу министра просвете и црквених послова установљене; 4. да крајем свакс рачунске године саставља школски буџет за идућу рачунску годину и да га шаље министру просвете на иреглед и одобрење пајдаље до 15. декембра ; 5. да прегледа и одобрава буџете појединих шкодских општина, као и рачуне њнхових благајннка и да им издаје разрешнице; 6. да води надзор над руковањем свима фондовима намењеним народним шкодама у своме округу, а да о неправнлностп руковаоца извештава минисгра нросвете и црквених послова, како би он могао према њима на време предузимати законске мере, ради обезбеђења интереса фондовскнх. Чд. 102. Окружни школски прирез разрезиваће се на све пореске главе у округу, а по сразмери пепосредне порезе и наплаћиваће се уз државни порез под засебном рубрпком. Наидаћепи шкодски нрирез предаваће се окружној благајни, која ће ио распореду, који буде утврдио окружни школски одбор, уредно сдати иотребне суме новаца среским властима, ради издавања плате наставницима. Чл. 103. Сваки шкодски округ има своју ка<*у, у коју ће улазити: 1. сав окружни школски нрирез; 2. сви добровољни нридози или завештања намењена свима или поједнним народнпм школамау томе округу; и 3. казне, које су но одредбама овога закона а у корист ове касе изречене и наилаћене (члан 99. и 100).