Просветни гласник

442

СЛУЖБЕНИ ДЕО

је жењен и да има 40 тодина живота; а има сва права директора непотпуне средње школе. Члан II Члан 10 да се замени овако: „Класне учнтељице Више Женске Школе могу бити оне, које су редовно свршиле философски Факултет овде или на страни; или оне, које су свршиле Вишу Женску Школу и положиле учитељски исиит с врло добрим успехом, а поред тога су као ванредне ученице слушале философскн Факултет, или су служиле као учитељице основиих школа најмање пет година, а да им ресултат годишњих оцена за то време износи најмање 4'/,; иди оне, које су слулсиле као више учитељице у девојачким школама најмање 3 године; или најзад, садашње учитељице Више Женске Школе, којп служе најмање 5 година а положиле су учитељски испит. Еласне учитељице имају иочетну плату 1500 динара 1'одишње, која се иосле сваких пет година нериодскн повишава са 250 динара на годину. 11ериодских новишица има шест, тако да им је највећа плата на крају тридесете године и износп 3000 дипара годишње. При периодској повишици рачунају им се и оне године службе, које су провеле као учитељице основних или девојачких школа. Што се тиче рока службе и пенсије, класне учитељице имају сва она ирава, која и учитељице основних школа." Члан III Члан 12 да се нсмени овако: „Уиравитељ се ноставља Краљевим указом на нредлог министра нросвете и црквених нослова, а класне учнтељице ноставља министар просвете и црквених послова." Члан IV Прва алинеја члана 12 да се нзмени овако: ,3а предавање нојединих наука, које не бн могле предавати класне учитељице, могу се поставити проФесори и супленти средњих школа, било као редовни, било као хонорарни наставници. Редовни проФесори и супленти постављају се Указом Краљевим на предлог министра просвете и црквеннх послова и имају сва ирава проФесора и суплената средњих школа. Хонорарне иаставнике поставља министар просвете, с овом наградом: за предавање научних предмета и туђих језика месечно по 10 динара од сваког недељног часа; за нредавање науке хришћанске месечно по 8 динара од сваког педељног часа; за предавање вештина месечно по 6 дпнара од сваког недељног часа. Хонорар се неће издавати: а) за време законом нрописаног великог школског одмора; и б) ако хо-

норарни наставник, из којег било разлога, дуже од месец дана не буде могао долазити на своју дужност." Члан V . Овај закон ступа у живот од дана кад га Краљ потпише. Препоручујемо Нашим министрима: просвете и црквенпх послова и Финансија, да овај закон обнародују и о извршењу се његову старају: властима заповедамо да по њему поступају, а свима и свакоме да му се покоравају. 26 .Тула 1898 године у Нишу Александар с. г. (М. II.) Видео и ставио државни нечат, чувар државног иечата. Мипистар правде, К. Н. ХристиЋ с. г. Министар вросвете и цгквених послова, Андра Ђорђеви+1 с. г. Министар Финансија, Стев. Д. ПоповиЋ с. г.

МИ АЛЕКСАНДАР I. по милости Бошјој и вољи народној 1?ра<љ Србије ЛРОГЛАШУЈР ј МО и објављујемо овима и свакомк, да је народна скуиштина, саувана у редовни сазив за 1898 год., решила и да смо ми нотврдили и потврткујемо: 3 АКОН 0 НАРОДНИМ ШКОЛАМА I Опште одредбе Чл. 1. Задатак је народним школама да мушкој н женској децн дају опште образовање и васпитање. Чл. 2. Народне се школе деле на ниже и више. Нпже су народне школе: забавишта и основне школе, мушке н женске. Внше су народне шкоде: грађанске (односно продужне) за мушку н девојачке за женску децу. Чл. 3. Народне су школе јавне и приватне. Јакне су оне школе, које отварају и о свом трошку издржавају: оиштине, срезови, окрузи или држава. Дриватне су оне школе, које отварају и издржавају приватна лица, поједине задужбине ( фондоиц) или поједина удружења.