Просветни гласник

460

С Д У Ж Б Е Н И Д Е 0

саних им дужности (чл. 66. и 82. закона). Друге две рубрике за овом („Нису дошли", „Задоцнили"), наставници ће најтачније и најсавеснмје нонуњавати, о чему ћете и неносредно и нреко разредног старенпше водитн озбиљног рачуна. У те ће се рубрике, увек на крају часа, тачно и разговетно уносити имена свију оних ученика, који буду с часа сасвим изостали или се буду само задоцнили. Овај посао не сме заузимати много времена, нити ће се вршитп прозпвањем ученика. Разредни ће редари, но реду и начину како то буде утврдио разредни старешина, казивати имена ученика, који пису дошли или су задоцнили, а наставник ће их у дневник уписивати. Разуме се да ће, раднбрзпне овога посла и ради контроловања редарске тачиости, бпти дужност разредног старешиие да сваком ученпку одреди клупу п место у њој, најбоље с једнаким бројем ученнка у свакој клупи, како бп један иоглед наставников празпину одмах опазио и о тачности се извештавања уверио. Иа пзостанке ученичке мора се обратнти највећа пажња. Неуредности ученичке у погледу задоцњавања п довољно неонравданог пзостајања од школе треба најозбиљније сузбпјатп. Идеална бн школа била она, у којој овога не би никако ни било. А у колико се која школа од овога удаљава, у толпко је она све даље од стања, какво у добро унрављаној школп треба да буде. Ученнчким неуредностнма у закашњавању и изоетајању од школе моћи ће се озбиљно стати на пут само тако, ако наставници буду у овом погледу савесно вршили своју дужност, тачно бележећи сваки пзостанак и свако закашњење ученичко, н ако се разредни старешина буде одмах о узроцима задоцњавања или изостајања извештавао и правдања захтевао. По себи се разуме, да је дужност ученикова да свој изостанак код разредног старешине одмах и оправда. Невршсње овога посла од страпе ученика сматраће се као невршење дужности, што собом има да повлачи најпре мање, за тим и веће, законом предвнђене н допуштене казне (чл. 31. и 42. закона). Хоће ли се пак за правдање изостанака разредни старешнна задовољити усменим објашњењем самога ученика илн ће тражити писмепа уверења од родитеља, старатеља, лекара и т.д. оставља се њему самом да оценн. Ако је разреднн старешина имао могућностн и прилике да се уверн у часност н истинитост ученнкову, нека му новерује на усмено објашњ^ње, на његову реч. Ученике и треба навикаватн да воде рачуна о својој речи, васпитавати их да буду иекрени, отворени. Нека се ово нарочито покушава с ученицима најстаријих разреда, коД којих се већ може претпостављати да им мла-

дићски понос неће допустити да се неистином служе, а који уједно могу и промерити и тешке последице, које их од лажних извештавања могу постићи. Разуме се да ће разредне старешпне с овим веровањем на реч бити веома штедљиви и обазривп и да ће гако поступати само ирема ученицима које добро познају, А да је потребно да наставници своју веру у пстинптост ученичкога казивања проверавају н непосредним обавенггавањима од родитеља или старатеља по себи је јасно, као што је потребно да се и обмана од сгране ученика у толико строже казни н да се такав ученик издвоји нз онпх којнма ће се усмена правдања н даље примати. Најзад у четврту рубрику: „Напомене" ставл.аће наставнпци све што се у школп деси за време њихова часа а буде се односило на саме ученнке. Непажљивост учеппчка, певршење дужностн (у изради задатака итд.), неуљудност, излазак с часа лбог нобољевања или иначе, ономена, ирекор итд. спо то треба да буде забележено, како бн се из тих бележака могла створптн што јаснија слнка оннх ученика, на кбје наставницима п разредном старешини у првом реду ваља поклоиити већу пажњу. Белешке п наномене морају бити увек кратке и тачне. Нека се увек констатује сам Факат, а нека се наставнпк не упушта у излагања својег ми,шљења п својега суђења о томе. Нз посматрања ових Факата а не из туђих суђења и, можда, туђих предубеђења треба остали иаставницима да створе свој суд о ученнцпма, о њихном понашању, њихпом владању, њиховом вршењу школских дужностп итд. Својим посматрањпма повераваће нрибележене напомене, те ће на тај начин о ученицнма стпцати правилно мишљење, што је безусловна погодба и за нравилно иоступање према њима. Из овпх ће разлога сви наставници на белешке у поменутој рубрици школског дневника обраћати нарочиту пажњу. н оне ће на састанцима разредних већа бити увек предмет озбиљног размпшљања н претресања. Лако је могућно да ће бити наставнпка, којпма ће се то прибележавање чинитн излпшно, те пропуштати да у дневиик уносе и ствари јачег замашаја, као год што ће, можда на другој страни, бнти и таквпх, који ће п за најмање школске ситнице, и за најмање дечје неунуности имати пуно тужаба, опомена и нрекора, те би њиховим напомена били испуњени ступци школског дневника. И једно би и друго било погрешка, коју ће бити дужни исправљати п директори и разредие старешине, и мотрити да се тај посао врши онако како треба. И ако је рубрика „Напомешг намењена у главном белешкама, које се односе на ученике, ту могу наставници ирибележити и своје примедбе, које би се