Просветни гласник

446 С Л У Ж Б Е

Чл. 46. оа учитсља и учитељицу можс бити ностављеио оно лице, које је служило као ириправиик или као нрииравница најмање двс године и ноложило учитељски испит. Чл. 47. Учктељице се иостављају само у женским школама, но у недостатку мушких кандидата могу бити иостављене и у прва два разреда мушке школе. Чл. 48. За вишег учитеља може бити ностављен учитељ, којн је служно најмање десет година и за то му је време рад оцењиван најмање са врло добар, а уз то иоложио виши учитељски иснит, или проФесорски нрииравник, који је иоложио проФесорски нспит или виши учитељски испит. За вишу учитељицу може бити постављена она учитељица, која је служила најмање 10 година, а за то јој је време рад оцењнван са врло добар, а уз то још и ноложила виши учитељски иснит. Ирвенство на више учитељско место у грађанским или девојачким школама имају они кандидати, којн норед положенога испита знају и ручни рад (слојд или женски рад) иаи коју од ових вештина: цртање, свирање или певање, или су се одликовали на школској књиженности. Чл. 49. оа приправника или принравннцу у основним школама може бити ностављеио оно лице, које је рсдовно свршило учитељску школу односно Вншу Женску Школу са учитељским испитом или којеје положило испит зрелости у средњој школи. Чл. 50. Наставнице у јаввим народним школама могу бити само девојке и жене учитеља основних школа. Садање удате учптељице, које нису жене учитеља, могу се и даље задржати у служби; но ако ма на који начин престану бити учнтељнце, не могу се више у службу вратити. Чл. 51. Кад се наставник први нут уводи у дужност, он ће чинодејством месног свештеника нред школским одбором, односно пред унравннком, ноложити ову заклетву. „Ја, Н. Н., ступајући у звање иаставника, заклињем се Свемогућим Богом да ћу Краљу Србнје Александру I бити веран, да ћу се Устава еавесно нридржавати, да ћу законима и законским наредбама власти бнтп иокоран, да ћу своју наставничку дужност ревносно и тачно вршити, да

1 Н И Д Е 0 ћу се клонити свега онога што се не слаже с мојим звањем. Тако ми Господ Бог номогао и тако да могу дати одговор на његовом страшном суду." Наставнике уводи у дужност школскн унравитељ или, где овога нема, нредседннк школског одбора. Чл. 52. Забавиље имају годпшњу плату 600 динара, која се после пет гбдина новишава па 720 динара годишње. ' Забавиље у државним забавиштима плаћају се из државног буџета. Чл. 53. Учптељи имају почетну плату 800 динара годишње, хгоја се после сваких пет годана периодски повишава но одредбама овога закона. Периодских повишица има шест: прве три су повишице су но 250 динара, а друге три по три стотине (300) динара на годину, тако да је највећа плата учитељима 2450 динара годишње. Учитељице имају почетну илату 750 динара годишње, која се после сваких пет година нериодски повишава са 250 динара на годину а но одредбама овога закона. Пернодских повишица, има такође шест, тако, да је највећа плата учптељицама основних школа 2250 динара на годину. Учитељи и учитељице иримају своје плате и повишице из окружног школског приреза. Чл. 54. Виши учитељи имају почетну плату 1800 динара на годину, која се носле сваких пет година периодскн иовишава по 360 дннара годишње, тако, да им је највећа плата 3600 динара на годину. Више учитељице имају почетну плату 1500 динара годишње, која се иосле сваких пет година периодски повишава са 250 динара на годину, тако, да им је највећа плата 2750 динара на годнну. Виши учитељи и више учитељице добивају своје нлате и повишице из државног буџета. Чл. 55. Учитељима и учитељицама, кад ностану вишн учитељи, односно вишс учитељице, урачунају се године службе проведене у основној школи као да су их нровели V грађанској, односно девојачкој, школи и нрема томе ће им се одређивати илата и нериодска новишица. Чл. 56. Приправници и принравницс немају никакве плате. Чл. 57. Право на новишицу илате, која је на реду, добива учитељ носле сваке пете године ако му општи