Просветни гласник

522

школски летопис

у јуну II констатовати да је успех слаб, да ђаци у оиој целој години нису ништа научили; то је оно што веди наш народ : „иосле кише огртач у трње," а кад би бно један надзор у почетку, да види почетак рада, да да правац и унуство за рад, већ би било много боље. Друго, што је надзор кратковремен, за неколико часова мора човек много шта да види, дозна, поправи, примети и оцени, а то све у највећој журби. А треће и најнесувременије, мерење. успеха на кантар са оценама, то је једна најтежа и највише понижавајућа ствар, коју би пајпре требало уклонити. Биће 20 год. како се живо претреса питање о надзору и једпако се претпоставља сталан надзор овом садашњем надзору. Има их, истина, који страхују од сталног надзора, што веле да ће учнтељи бити остављени на милост и немилост једног човека за дужи низ година и од њега им зависити сва срећа и несрећа, а знамо се да смо сви људи од крви и меса; али све зависи од уређсња, како се и на каквом основу подигне овај надзор. Од како сам учитељ^ а нарочито од кад ми је пало у део да и ја по некад вршим овај данашњи надзор, и ја сам поборник сталног надзора. Надзор је за нераднике и за невеште раднике, а то треба да буде у почетку а негде и чешће, да чешће поучава и упућује, а то може бити са сталним надзорницима. Установа сталног надзора отргла би школе и учитеље од милости н немилости ненисмених а сувише амбицијозних кметова сеоских н одборника школских. Зар то није апсурд да школа и учитељ данас зависе од школ. одборника, који су већином неписмени. У овогодишњој ревизији имао сам да приметим то, да скоро нигде нису сви одбориицИ писменн, а негде ни један, већ мора ко други да кх потписује као присутне. Држим да је већ сазрела ствар за сталан надзор, за то п нећу дуже о њему говорити, но у слу-

чају да још овај овакав надзор остане, мишљења сам, да му треба једна мала измена, која се може лако нзвести, јер јој има ослонца и у закону, а то је, да се у сентембру ношљу надзорници, да обиђу школе, да виде шта којој школи недостаје и да се то одмах доведе у ред; да том приликом по датом им упуству упуте учитеље како ће радитп, да им у напредак скрену пажњу на важније ствари, на практичне радове, на ручне и пољопрпвредне радове и на прибирање збирака итд. За овај посао треба за сваки срез послати ио једнога; једно да би пре обишао и свршио оно што треба, а друго да не би и сам на свом послу дуго дангубио. За овај посао довољпа би била дневница 8—10 дин. Господпне Министре, моје је тврдо убеђење да би овај један покушај донео неоцењене користи. Кад се сваком напред каже шта и како треба да ради и шта ће се од њега на крају године тражнти, видело би се на крају године, шта је моћап учитељ да учини, кад му се отклоне сметње и иредочи му се шта и како треба да ради. Међу наставницима, које сам ове године ценио, највише су се одликовали својнм радом и држањем ови наставници: Наталија Петровићева у Бољковцима; Драга Јоваповићева у Трепчи; Милија Петровић у Драгољу; Богдан Миловановић у Мојсињу; РаДојко Илијћ у Калањевцима и Лазар Акшамовпћ у Бресници. А као нољопривредници: Андрија Дрињаковић у Лађевцима и Ћирило Јанковић у Остри. Са овим завршујем ова.ј општи део извештаја, благодарећи и Главном Иросветном Савету п Госиодину Министру на поклоњеном ми поверењу. 5. јула 1898. год. у Чачку Госиодину Министру иокорап Мијаило М. МилотевнЦ учитељ чачанске осн. шкоде

Статистика испита зрелости за 1896.-1897. шкодску годину с!е 1' ехатеп <1е таШгИе роиг 1' аппее 1896. 1897.

8Ш1в11дие

(СВРШЕТАК)

II Реалке Па испиту зрелости пријавило се ученика у реалкама: 1892. год. 1897. год. у београдској реалци • • 14 14 „ ужичкој „ • • 7 3 свега • • 21 17 У београдској реалци број приправника нити

Је порастао, нитп Је опао за последњих пет година. док у ужичкој реалци број је приправпика опао. Од овпх приправпика положило је исиит нп чисто у реалкама: 1892. год. 1897. год. београдској 11 7 ужичкој 7 3 свега • • • • 18 10