Просветни гласник

ШКОЛСКИ лктоиис

љеиост по 4—5 часова од ср. канделарије, то прво учитељу пронадне цео дан. а још што се врло често дешава да учитељи дођу за плату а благајник је у срезу, и они се враћају, па други нут поново пду. Оваквих случајева бивало је често, и тако учнтељ, док прими плату, долази 1, 2 па и 3 пута; сваки пут плаћа коња, за јахаае н троши, те је то врло велика незгода, нарочито још што има и женских, које ни на коњу не могу ићи, већ по 4—5 часова иду нешке да приме плату. Слободан сам предложити да се овоме стане на пут, а пајбоље је да се ради по распису Госнодина Министра од 4. септембра 1869. године ПБр. 3800.; боље је да срески послужитељ за 1 дан разнесе плату свима учитељима у срезу, него да сви учитељи дангубе п троше. Друго је шиљање расписа. Среске власти ухватиле онај стари ред па упућују општ. суду (а не школи); општинске власти негде пошљу распис школи, негде га и чешће затрнају у акта, а учитељ и не зна о њему, а негде опет општ. суд нозове учитеља, те му расиис на потпис саопшти, па га стрпа у акта а школа без расписа. Ево очнте прилике: распис Господина Мпнистра, који је још нре иола год. изашао о вођењу дневника рада и др. није добила још ни до данас ни једна школа у срезу качерском, а у љубићском само 2, и за то ннсам нашао ништа од тога што тај распис наређује. Моје је мишљење да се сваки распие наштампа у толико комада да га свакн учитељ лично добија. Распадање сеоских задруга и опало стање народа чине да још у селу скоро половина њих не дају драговољно деду у школу, већ се попнсом и готово законском строгошћу доводе у школу. Нашао сам, као што се у почетку изјасних, на успех у науди задовољавајући, али ипак то је са те научне стране а са практичне и оне важније н иотребније стране, нарочнто за наш сеоски подмладак, готово још није ништа учињено. Учитељи, видећи се у великом броју ђака, са 2, 3 и 4 разреда, а имајући пред очима програм, који морају прећи те да постигну успех, који им обезбеђује опстанак и напредак, нису имали ни времена, ни воље, па ни могућности да ма што год ураде од онога што би овом подмлатку донело највеће користи, а већина их нису ни вешти за то, те због тога нигде скоро не нађох ни праве угледне баште, ни кованлука, ни каквих ручних радова, али имам уверења да ће се идуће године свега тога наћи по овим школама, јер сам свуда не само озбиљно препоручивао, него сам им у најлепшим бојама сликао мој ночетак и рад на угледно) башти у вароши у Чачку, на давао н упуства шта и како да раде. просветни гдасник 1898 г.

521

Том сам приликом обраћао пм иажњу н на збирке за изучавање природе, којих сада готово и нема, н свуда сам добио уверења да ће почети н на томе раднти. Већином су млади људи, вољни за рад, само их треба подсетити и упутити живим нримером, па бисмо имали свега по школама. Говорио сам им ; да је сваки учитељ годишње само по један егземплар ма чега нашао и сместио, то бп данас имали иуне школе збирака; крајње је време да наше школе имају збирке. Моје је скромно мишљење, да би један озбиљан распис са упуством како и шта треба нрибирати и уређнвати донео неоцењене користи овој ствари. Нашао сам на 2 похвална изузетка које и овде са похвалом морам да поменем, а то су Ћирило Јанковић, учитељ у Остри, и Андрија Дрињаковић, учитељ у Л.ађевцима, који су радили са ђацима на калемљењу воћа, а Дрињковић и на ручном раду — илетењу сламних шешира. Сваки ђак па чак и у I разр. научи о јеи сам својеручно исплео себи леп сламни шешир; многи су исплелн и својим укућанима, а старији и вреднији плету и за продају. Господине Министре, овај и овакав рад учитеља Дрињаковића препоручујем Вашој пажњи, тим пре, што је у већим неприликама него у повољним за овај рад; дпзате су на њега вике што тера доцу по трњу да копају дивљаке, чак су покушавали да га туже „што ђаци по пољу чупају сламу за шешире." Овај учитељ, кад би имао повољно место и подељену школу, могао би на овом нољу много користити. Надзор у сваком раду јесте једна благотворна установа, и кад се у дужем низу годнна посматрају радови који подлеже надзору и радови који су без надзора, видеће се огромна разлика; који су год радови већем и озбиљнијем надзору подвргнути тн су и коракнули знатно у напредак. Само надзор може и бити од користи онда кад се ради са свом вољом и кад га раде стручни људи. Нека ми се не припише у грех, што ћу ово напоменути: у неким школама које сам ове год. прегледао наишао сам наставнике, који су за прошле 2 и 3 год. оцењени одлично, а ја сам нашао мана у њином раду, те сам им мане изнео и потнуно их убедио да су им то мане, а они се чуде зашто им те мане нису пре нримећене, па би се пре и поправили; некп мало славољубивији чак су непријатно изненађени, кад сам им почео износити мане, и веле: „па менн нн један до сад није то говорио." Истина је да и овај овакав надзор доноси знатне користи напретку школа, али он има међу осталима ове ове 3 знатне. мане: прво, што долази додно. Каква је корнст, што ће доћи надзориик 67