Просветни гласник

С .'1 У Ж I! 14 II II Д К 0

трање појава на болеснику; гата се сме без лекара чинити). Прва иомоК у болести. (Несвест, падавица, капља; новрсде, крволнптење, костоломи, укварени зглобови, угушев, удављен, утопљеп, земљом затриан; отрови, цеђ, киселине, буника, татула, змијин јед; оиарен, опрљен, сагорео; ирозебао, смрзнут, громом поражен). 6. Физи ^а IV разред (2 часа). Оиште особине тсла. — 0 кретању и равнотежи. — Мир и кретање, брзина. Сила. Следница сила. Тежа, тежина, тегови. падање, хитац, опште привлачење. — Нросте маншне. Механички рад. — Особена кретања: осциловање (шеталица), централно кретање. — Молекуларни појави: адхезија, и кохезија, еластичност. — Особине течних тела. Простирање притиска. Спојени судови. Архимедов закон. Одређивање сиециФичне теашие. Ареометри. — Молекуларни појави: адхезија, капиларност, апсорпција, дифузија и осмоза. — Особине гасовитах тела. Ваздушни притисак. Барометри. Сираве што се оснивају на особинама ваздуха. Звук. — Постајпње, простирање и брзина звука. Одјек и одзив. Висина звука. Лествице (скала). Боја тона. Гласови од жица. Свирале. Орган за глас и за чувење. Тоилота. — Истезање (ширење) тела и термометри. — Мењање агрегатног стања. Топљење. Испаравање и згушњавање. Кључање. Напон паре и парне машине. Дестилација. — Загрејавање. Топлотна јединица. СпециФична топлота. — Нростирање топлоте и загрејавање воде и ваздуха. Извори топлоте. Светлост. Простирање и јачина светлости. Одбијање светлости. Равна и СФерна огледала. Преламање светлости. Призма и сочнва. — Дуга. Оптичке справе и око. Шагнетнина и слектрина. — Магнети природни и вештачки. Магнетни полови. Привлачење н одбијање. Земљнна магнетнина. Деклинација и инклинација. Компас. — Електрисање утицајем. Електроскоп са златннм листићима. ЕлектроФор и електринска машина. — Кондензација електрине. Франклинова табла и Лајденска боца. Електрина у атмосФери и громовод. — Галвански елементи и батерија. Електринске струје. Галваноскоп и галванометар. Електролиза и галванопластика. Електромагнети. Електромагнетно звоњење. ТелеграФ. Електромагнетни часовници и мотори. Индукција струја. Индукциони апарат. Телефон. Динамоелектринске маипше и њихова иримена.

7. Хемија V разред (2 часа). Оишта Хемија Тело. Материја. Мењање тела, Физичке и хемијске промене тела. Физичка и хемијска тела. Анализа и синтеза. Елементи и једињења. Распростирање елемената. Анализа и синтеза воде. Састав. једињења. Запремински састав соне киселине, воде и амонијака. Запреминске (с .пециФичне) тежине. Тежински састав соне киселине, воде и амонијака. Спојне тежине. Знаци, Формуле н једначине. Валеиција, еквпваленти. Молекул и атом. Кохезија и аФинитет. Енергија. Агрегатна стања. СпециФична топлота. Згушњавање гасова. Запремина п притисак гасова. Дисоцијација. Атомске и молекулске тежнне. Молекулске Формуле. Склоп молекула. Физичке н хемијске промене. Металонди и метали. Киселине, базе н соли. Номенклатуре. Ногодбе хемизма. Стање ослобођења. Подела елемената. Неорганекп Хемија Мсталоиди. — Воденик. — Халогенска Фамилија: хлор, бром, јод и Флуор. Кисеонична Фамилија: кисеоник и сумнор. — АзотОва Фамилија: азот, фосфор , арсен, антимон, визмут и бор. Ваздух. Жижице. Угљеникова Фамилија: угљеник, силиције и калај. Угаљ. Гас за осветљење. Нламен. Гориво. Шетали. — Алкална Фамилија : натрије и калије. Сода и поташа. Земљаноалкална Фамилија: калције, стронције и барије. Креч и цемент. Магнезијева Фамилија: магнезије п цинак. Бакрова Фамилија : бакар, жива, сребро и злато. Легуре. Олово. — Алуминије. Земља. Стакло. Керамик. Гвожђева Фамилија : гвожђе, кобалт, никел, хром и манган. — Фамилија платинина: платина. паладије, иридије. Органска Хемија Задаћа органске хемије. Угљеноводеници. Нодела органске хемије. Петролеум. Алкохоли. Етари. Алдехиди. Киселине. Етари. Претилине. Восак. Угљени хидрати. Цијанска једињења. — Терпентини, камФори, смоле и каучук. Алкалоиди. Беланчевнне. Туткало. Чињење коже. Врење. Сирћетно врење. Врење мдечне киселине. Труљење. Погодбе врења и спречавање врења и труљења. 8, Математи^а IV разред (3 часа) а) Оишта аритметика. Појам о општим бројевима. Четири основне операције с општим целим бројевпма. Чииитељи, заједничка мера и заједнички садржатељ. Квадрат бинома и тринома. Подизање на,квадрат одређених