Просветни гласник

РЛДЊЛ ГЛЛВНОГЛ ПРОСВЕТНОЈЈА СЛВЕТА

581

р. 21., А. II. стр. 23. р. 16., 17., 18. и 24., А. II. стр. 30. р, 27. А. II. стр. 31. р. 20. и т, д., где је без предлога] а делити бројем (без предлога). Ако морамо триети нредлог код непромењивих бројева и писмена, овде нс морамо. Иогрешнаје употреба придевних видова; где треба одређени вид долази неодређени н обрнуто [н. ир. Именовап број... зове се једнопмеми број... А. I. стр. 1; равнокрак Г. стр. 65., равностран Г. стр. 66. као паслови и т. д.] Ове и овакве иогрешке и недоследности кваре јозик, који би без њих био лак и течан, изузев ређе иасусе гломазних реченида (А. 1.'стр. 1. аЛинеја 2.; А. 11. стр. 50. став с.; 1'. стр. 56. алинеја 4. и 5. и т. д.) Кад се овоме дода и произвољна иитерпункдија и иовише штампарских погрешака |као пример може служити Факт : смењен је курсив из оригинала обичним слогом на странама Геометрије : 49., 51., 53., 54. Да не пде и то у арераду ? Даље је чак а слика 10. у Г. погрешнај може се закључити колико је пажње поклоњено овоме иослу и са каквом је брзином рађен. Из недоумиде, како да одеиим овај превод, избавља ме само сећање па свуколику индулгенцију Главног Просветног Савета, те с тога изјавл>ујем : Превод Мочниковкх уџбеника за I и II разред средњих школа од г. Стев. ДавидовиИа ни мало не уетуиа иреводима истих уџбеника од г. г. Ђ. АнђелковиКа и другова, које је Главни Просветни ('■авет иримио као школски уџбеник. Овај превод има бар укусну штамиу и добру хартију. Благодарим Оавету на поверењу, којим ме јо одликовао. 13. септембра 1898. год. у Београду Петар А. Тииа, проФесор I. беогр. гимназије На основу овог реФерате Савет је одлучио: да се Мочниковн уџбеници за I и II разред средњих школа у преводу г. Стевана Давждовића, могу употребити као прпвремепи уџбеннци у нашим средњим школама. Г. реФеренту на име хонорара одређено је 40 динара. VII ГГрочитани су реФерати г. г. Ђуре Димића и Хенриха Лилера, проФесора, на „Немачку Граматику за школску и ириватну уиотребу, III део, Наука о реченицама или синтакса. Израдио Стеван Нредић". Ре®ерат г. Ђ. Димића гласи: Главном Просветном Савету На своме 707. састанку иоверио ми је Гл. Просветни Савет да прегледам књигу „Немачка Граматика за школску и ириватну употребу III део. наука о реченицама или синтакса, израдио Стеван Предић, п ])ОФесор". Одговарајући са сваком готовошћу позиву и поверењу Гл. Нросветног Савета, част ми је поднети овај нзвештај: игосвктни гдлсник 1898 г..

Књигом овом довршио је г. иисад свој уџбеник Немачку Граматику, од које је I и II део (науку о гласовима и нау г ку речима) штаипао још 1890. године. Критика је овај I И II део повољно ирихватила а и у настави се иоказао као добар уџбеннк. Синтакса, III део израђена је на истој основи као и оно напред, јер је, и по речма у иредговору (стр. VI) намењеиа поред школске и приватној употреби, с тога ће сваки наставннк сам да пази и одваја онај минимум, којп се мора прећи у тколи и у коме би обиму, буди мимогред речено, но моме мишљењу требало уопште шк. књиге и лисати н штампати а нарочнто за нижу и средњу наставу. У читању и прелиставању ове књиге истиче нам се она иста марљивост, сређеност градива и воља за ирецизношћу, коју смо већ давно запазилн у радовпма г. нисца; па како је ово дело међу себп равнима у нас за немачки језик свакако — корак напред, то ми је част изјавити да сам мишљења, да се ова Сћнтакса може употребити за школски уџбеник у нашим средњим школама. Буде ли доднпје питање (као што је то било за I и II део) шта би ваљало ири евентуално другом издању изменити (изоставити, преиначити или допунити) слободан сам прпметити, да сам запазио доста таквих места, која ипак, по мојим назорима, не могу оспорпти вредност ове књиге, те сам их за овај мах оставио несноменуте, што не бнх. пропустио да сам случајно имао дело у рукопису на дрегледу. 20. септембра 1898. год. у Београду. Глав. Просв. Савету понизни Ђура 1>. ДнмиЦ проф. I. б. гимиакије ГеФерат г. X. Дилера гдаси: Главном Просветном Савету Захвалан Главноме Просветном Савету што ме ,је па свомо 707. састанку 20. маја ове године СБр. 39 одликовао избором за реФерента о „Немачкој Граматици, III делу, Синтакси" од г. Стевана Предпћа, проФесора, част ми је поднети ово своје мишљење. 0 послатој ми књнзи не могу и не смем ре®еро" вати као о засебној делини, о иотпуно новој књизи, већ је морам денити као део .једн"е целине, па рећн да ли одговара целини и да ли се као њен део може употребити. Први и други део ове „Немачке Граматике" наишли су на потпуно одобравање од сграпе свих стручних и озбиљних реФерената, као што то и заслужује рад таквога снремнога радннка, какав је г. Сгеван Предић. И сам сам имао прилике да дам своје мишљење о првом и другом делу, када ме је Главни Пр,осветни Савет на своме 656. састанку 10. аирила 1896. године позвао да му реФерујем, може ли та књига и даље остати као школски уџбеник, те сам 1 му поднео реФерат, који је ирочиган на 663. састанку 13. јуна 1896. године („Просветни Гласник" од 1896. године стр. 489. и 490.), и нзнео своје мишљење да књпга може и даље осгати школски уџбеник, што је Главни Просветни Савет н усвојно. У томе своме реФерату рекао сам, између осталога, и ово: „...мнслим 75'