Просветни гласник

604

К- 0 В Ч -Е Ж II Ћ

бавља по сниску, који спрема за све шкоде у својој области"академпјскп савет дотичнога уппверсптета са одобрењем мпнистра просвете. Средства за одржаваље школских књилшпца су : нарочити кредити у опгативскоме буџету, одређени за школске књижницекредит, одређен аа набавку уџбеиика за сиромашне ученике; накнада, коју плаћају имућнијп родитељи, што им се деца служе уџбеницима из школских књижница; претплата нојединаца, који узајмљу.ју на читање књиге из школске књижнице; накнада за оштећене н унропашћене књиге; поклони п завенггања. Учитељ, као руковалац школске књижнице, мора имати сиисак књига, којих има у књнжници; реверницу,.у коју ће тачно уписивати сваку књигу која се узајми на читање бележећи тачно и дан враћања, и дневник примања и издавања. Све ово прегледа и оверава председник дотпчне онштине, а прегледа и школски надзорник,') при обилажењу школа. Учитељ у исти мах чува и одржава у реду рачуне, призианице, писма и остала акта, која се тичу школске књижнице. На крају сваке године, 31. децембра, учитељ у присуству председникову спрема извештај о стању школске књшкнице и њене благајнице, и записник о овоме шаље се главноме школском надзорнику, који после из тих записника спрема за министарство просвете- извегатај о свпма гаколским књижницама у својој области. При свакој нромени учитеља мора се прегледати и.књижница и благајница, и спремп се о шценоме стању записнпк, који потписују оба учитеља, и опај гато предаје н онај који прима дужност. А.ли учнтељ, који је дотле руковао књижницом није разрегаен одговорнсх;ти све дотле, док не добије од школскога надзорника уверење, да је испунио све Формалности, које се траже за предају школске књижнице и док не добије од свога последника признаницу да је књижница предата у исправчоме стању. Дуашост и право надзиравања над књижницама основних школа прииада академијскоме савету дотичнога университета, односно главноме школскод1 надзорнику, и он ср врши нреко гаколских надзорника, који ири обилажењу гакола морају водити рачуна и о стању и о напредовању гаколских књижница. Овога ради гаколски надзорник мора-, прегледајући гаколу и рад учитељев у гаколи, прегледати и школску књижницу, оверавати спискове и дневнике, које учитељ као руковалац школске књижнице води; дужност му је да мотри, да у школску књижницу неуђе-ни једна књига, која није за тај циљ препоручена; да констатује све неправил1 ) ИЛпарес^еиг рпшатге. .

ностн, ако би пх било, у руковању са, књижницом. На случај, да књижница нема онолико читалаца, колико би се према месни.м приликама могло очекпвати, дужан је тачно исиитати узроке томе: да ли је мали број читалаца за то, што у књижници нема у довољној количини књига, које би се узајимале пачитање; или су мештани по својој природи равнодушнн према књизи и књижници; или сам учитељ не уме да подеси своје држање, те тиме одбија читаоце од школске књижнице? Све ово ои доставља главном школском надзорннку, који то прсле уносн у свој годишњи извештај, који на крају године подноси министарству просвете. У овоме своме извештају главни надзорник мора изнетн све о стању школских књижница у својој области, саопштавајући и све потребие појединости, као: јесу ли и у коликоме броју узајмљиване књиге иа читање; које се књиге најчешће траже; је ли било иоклона у књигама, и каква је природа ноклоњених књига? У томе извештају ваља да изнесе и предлоге, којима бн се ишло на унаиређење ове установе*. Даље старање о осннвању ових књижница и извођењу основнога Јређења њихова било је остављено поглавито академијскоме савету универсптетском за све школе у дотичној области, коме је у нрви мах пао у део иозбиљан и мучан задатак: да за школске књижнпце одабере и ирепоручи дела, која су нарочито иодесна за циљ, коме су намењене школске књижнпце. Као што се из основнога уређења види, ове књижнице имале су двојак задатак: да снабдевају потребним школским књигама депу сиромашних родитеља бесплатно а децу имућнијих за незнатну накнаду, и да и младежи и одраслима пруже здраво нарочито изабрано штпво, које ће послужити као корисна забава у времену одмора и доколице, а у исти мах пружити им и многа корисна а тако нотребна унуства за живот, утичући на јачање и одржање морала у маси народној и стварање карактерне воље. Да књижнице одговоре како ваља и једноме и другоме задатку, нарочито другоме, ваљало је особиту пажњу поклонити одабирању књига, које ће се у те књижнице моћи да унесу. Да би се задовољио онај први захтев, ваљало је за школске књижнице нреиоручити у првоме реду: ваљане читанке, основе из историје и земљописа, подесне рачунице п остале књиге, које су неопходно потребне за основне школе, и овде није било тако тешко учинити избор. Али је у истини било врло тешко у оно време'из масе књига најразноврсније садржине пробрати оне које ће најбоље одговорити ономе другоме задатку школских књижница: да се у масу народну књигом унесу и рашире иотребна знања и здрави погледн