Просветни гласник

К 0 Ј! 'Г

Е Ж Н 'К

на свет и човека. Најмања необазривост нри овоме избору скупо би се илатила. Јер читаоци, којима се те књнге намењују, немају тако развнјену судиљу да могу сами разликовати шта је у књигама, које читају, истинито а шта ногрешно, шта је корисно а шта штетно; они-ће тешко моћи без нарочитога упута одредити шта им од прочитанога ваља нримити и ио томе се упранљати, а шта не. Седећи за време дугих зимских ноћи или празннком око читача. који ће на глас читатк узајмљену књнгу, они ће пажљиво слушати сваку реченицу, све ће памтити, и подражаваће свему што им се нарочито доиадне. Овога ради ваља у школске књижнице и уносити само она дела, која се одликују беспристрашношћу и истинитим народносним осећањем. Дела која су нриозвод саме Фаитазије ваља пустити у ове књижнице само тако, ако у њима има чега иоучнога и кориснога за читаоце, јер књига, намењена маси народној, ннкада не ваља да нослужи само као средство за прекраћивање доконога времена н задовољење обичне радозналости, већ у њој читалац ваља да нађе здраве поуке и лепе примере и угледе. А изабрати дела, која 11 е свему овоме како ваља одговорити, било је врло тешко. Али било је и других тешкоћа при избору књига за школске књижннце и уношењу њихову у нарочите спискове, но којима ће се књиге за књижнице набављати. Одредбом, да само оне књиге могу бити унете у школску књижницу, које буду нарочнто за то препоручене, књигама које уђу у списак нрепоручених књига самим тим обезбеђује се прођа у лепоме броју иримерака. Овога ради ваљало је ири избору књига, које ће се препоручпти за школске књижнице, раднти са много обазривости и у погледу писаца и издавача, да се никоме не учнни на жао, нити да се да повода н најмањој сумњи, да се на тај начнн коме даје као неки понопол за своја дела, односно издања. А ово је баш било врло тешко, јер и при највећој обазривости и савесности у овоме поелу тешко је избећи прекор, да се при одлучивању, хоће ли се која књпга препоручити или неће, имало обзира према писцу или чак и издавачу, с којима би поједини чланови академијскога савета, који врше одабирање књига за школске књижнице, били у прнјатељским или службеним односима. Да се не даје ни најмање повода сличним прекорима, ваљало би можда прн избору тих књига сасвим обићи књиге, чији су писци иросветни радници, а тиме би се баш учинила велика ногрешка, јер су ови баш својим службеним положајем и најнозванији н у најугодннјпм приликама, да сиреме најбоље и пајподесније књиге за школске књижнице. цроовктии ГАленик 1898. Г.

Академијски савети су поимали тежину тога новога посла и са своје стране све су чинили, те се на њихов рад при избору књига за школске књижнице вије могао нико с правом потужити. Помоћ линистарства просвете књижницама основних школа. — Да би иомогло оснивање књпжница основннх школа, министарство просвете је радо слало извесан број одабраних књига свакој општини, која би зажелела уза своју школу основати овакву књижницу, па се обратила мннистарству иросвете за какву номоћ; само је општина ваљало поред молбе да ношље и уверење о томе да је већ набавила орман за смештај књига, и да има у довољноме броју потребне школске књиге за снромашне ученике своје школе. Захваљујућн овој иомоћн министарства просвете, за кратко време је установа књижница осповних школа била захватила дубок корен у народу и у брзо су се ноказали лепи ресултати од ове установе. Али давањем ове помоћи у књигама само министарство било је доведено у мало незгодан положај, јер су му се непрестано обраћале за помоћ у књигама и општине које тек мнсле осниватн школску књижницу и оне које су већ имале књижницу, и већ су биле добиле један пут или п више пута помоћ у књигама од министарства, а оно није располагало толиким средствима, да задовољи сва та потраживања књига за школске књижпице. Овога ради морало мало ограпичита давање помоћи књижницама од стране министарства. А и иначе је било нотребно, да општински одбори схвате значај ових књижница и увиде велику корист од те установе, те да целокупно старање о напредовању те установе приме опшгине на се, као што је то већ било урађено по неким местима. Све ово нагнало је ондашњег министра просвете, М. Дириа, да мало ограничи давање књига онпм књижницама, којима је већ при оснивању указана номоћ од стране министарства просвете. Тако је наредио, те од тада министарство није слало по два и више нута, као дотле, иста дела истој књижници; даље је наредио, да свака општина, која се обраћа миннстарству просвете за помоћ у књигама, а већ је пре тога једном била добила од мииистарства књиге за своју школску књижницу, уз молбу за књиге приложи и уверење школскога надзорника, које је оверио и главни школски надзорннк, да се дотпчна школска књижница одржава у доброме стању и да даје добре ресултате; даље да у молби назначи тачно и број књига у књижници, као и број књига узајмљених на читање у последњој годшш. 78