Просветни гласник

60(5 . « о в 1

Уз ово ваљало је још да се пошље и извод оддуке општинског одбора о одређеном кредиту за куповипу књига за школску књижницу, поред онога што је ве*1 одређено за куповину школских књига за давање на послугу сиромашним ученидима. Приватна иницијатива и књижнице осноииих школа. — 1867. године било је у Француској већ десет хиљада књижнида основпих школа, али то још није било довољно према целокупноме броју основних и иродужпих школа, колико их је те годнне бнло у Француској. Потребно је било, да их има бар уза сваку нродужну школу, те да могу како ваља вршити свој велики задатак : утврђивање п нроширавање већ у школи стеченога знања, чему помажујош и вечерња предавања продужних школа, и неговање племенитих осећања, распростирање корисних зпања и иоука и подгревање љубави према раду. Да би се то постигло, да се бар уза сваку продужну школу установи школека књижнида, ваљало је минисгарство просвете да утроши на три милиопа динара, рачунајући само по сто динара за оснивање сцаке такве књижнице. А министарство је на овај циљ могло одвојпти годишње само две стотине хиљаде динара, тек петнаести део потребие суме. Није остајало ништа друго, него рачунати на приватну иницијативу, која бп у споразуму са школским властима за најкраће време показала у овоме погледу врло леп успех. Овога ради министарство нросвете препоручи учитеЉима, да наетану, како би појединци па и ученици помогли оснивању, одржању па и иапредовању ових књижиица. Нарочито им је свраћена пажња да траже и рачунају на помоћ ученика продужне школе, којима су школске књижнице тако потребне, а који више не ишчекују помоћи од родитеља и других старијих као ученнци основних школа, већ су своји људи, који живе о својој заради, те им и неће тешко иастн нити ће се устезати да одвоје годишње динар два или ио неколико пара месечно за књижницу, која се оснива и одржава за њихово опште добро. Сем тога рачунало се, да ће се у свакој општини наћи људи, који ће бити пријатељи овој корисној установи, и радо јој притећи у помоћ, само ако им се изнесу користи од школских књижница и њнхова се помоћ на подесан начин затражи. Набављање књига за књижнице основних школа. — Са умножавањем и напредовањем књижница осповних школа знатпо је растао и број дела, нарочито спреМаних за о»е књижниде, те је теже бивало вршити избор књига и правити спискове, но којима ће се вршити набавка књига за

К Ж И '11

школске књижнице. Тај је посао сад био поверен нарочитој комисији у мииистарству просвете, па и поред тога ти снискови нису могли бити сасвим потпуни, нити без нотребних измена, јер су се непрестано јављала иова дела, која јеваљало уврститн на место других, која су била већ препоручена за школске књижпице, али се у току времена ноказало, да не одговарају у свему задатку тих књижница. Ио тим списковима вршена је набавка књига за књижннце основних школа. Да би се олакшало снабдевање књижница потребним књигама, посредовало је само министарство просвете. Оно је позвало све књижаре и издаваче, да за књижнице основних школа гатампају у нарочитнм издањима, у малим свескама са незнатиом ценом, нарочито одабрана дела, у којима се у подесним примерима и лепоме облику износи поштовање земаљских закоиа, љубав према отаџбини, осећање дужносги, — једном речи све што подиже дух п облагорођава срце у човеку. Исто тако позвало их је да штампају дела, у којпма су практичнн савети за земљораднике, занатлије и остале раднике, са иотребнпм поукама, како ћесвакиодњих извућн што већу корист од свога рада и што боље удесити благостање у својој кући; дела која ће задовољити моралне потребе својих читалаца и одговарати занимању њихову. И ово је знатио помогло, да се умножи број ваљаних књига, намењених књижницама основних школа. Али се министарство просвете није задовољило само тнм. Оно је у овоме правцу ишло још и даље, па је позвало књижаре и издаваче, да понуде извесне олакшице у цени за књиге, ирепоручене књижницама основних школа, па да се преко њнх врше све набавке књига, за те књижнице. Овај је корак министарства нросвете био врло. користаи, јер је један књижар понудио, да све књиге, нрепоручене за књижнице основних школа, даје у лепоме платненоме повезу са десет од сто јевтиније од утврђене цене за исте књиге у обичноме новезу и још о своме трошку да их пошље до најближе станице свакој оиштини, која буде књиге наручила, па ма колика поручбина била, само да се њему уступи продаја тих књига. Ова понуда, као најбоља, усвојена је. Општина је ваљало само да се обрати министарству просвете с поручбином, у којој се, поред назначења округа и среза у којој је општина, најближе станице и железничке лруге на којој станица, морало тачно избелезкити име писда и натпис тражене књиге, редни број у списковима и назначена цена. Ову поруџбину министарство шаље књижару, и оп је најдаље у року од пет.дана по пријему по-