Просветни гласник

К 0 В Ч Е Ж И Ђ

609

просвете Ке изабраним иитолцила одрсђивати и издавати благодејање. V. Ја задржавам за себе ираво да изборем ирва два нитомца овога Фонда н бирам, за нрвога иитомца Милана 1'акића, ученика III године права, сина пок. Мите Ракића, бив. министра, коме ћу сама давати по 200 дпнара у здату месечно, све док минпстарство просвете и црквепих послова пе нрими на себе управљање овога Фонда. За другога питомца одређујсм Андру Никодића, ученика фи..10С0ФСК0Г Факултета, друга и нрпјатеља мога спна Милаиа. Андра ће бпти пптомац овог Фонда, кад Милан Ракић буде свршио права у Иаризу. Он ће моћи изучавати науке, које воли, али н он ће уживати благодејање нз овога Фонда четири године. VI. Ја желим још да се Стевану С. Бркићу, бив. трговцу, остави да до смрти сноје може живети бесплатно, као што је и до "сад живео, у једној соби и кујни на имању Фонда. Госиодине министре, Установљавајућн овако Фонд Милана Марипа, ја се обраћам на Вас с учтивом молбом да, у пме иаше драге Отаџбине, а за сномеи мога премнлога снпа, прпмите овај фонд нод окриље Ваше и на управљање. У нади да ћете мп ову молбу уважити, јесам У Београду, 10. октобра 1898. год. С поштовааем Ангелина М. Марићва Гоеиодину миниетру проевете и дрквених иослова, Андри Ђорђевићу" Министар просвете н црквених послова одазвао се жељн госпође Марпћке, и примио је на руковање задужбину њеиога сина Милаиа, известивши је о томе овим писмом: „Поштована Госаођо, Част ми је нзвестити Вас, да сам по Вашем писму од 10. ов. мес. одлучио: 1) Да минпстарство просвете и црквених послова прими на руковање задужбину ( фонд ) Вашег спна, нокојног Милана М. Марића, правника, који Вн засиивате, с тим, да се имањем (евентуално готовином) те задужбине управља онако, како сте Вн у Вашем акту определили, као п да се приходи исте задужбине употребљавају искључиво на ону сврху п на онај начин, како сте Ви у истом писму обележили. 2) Да, докле се нарочитим законом изближе не определи како ће се руковати са добрима поје-

диних задужбнна, намењених нросветним циљевима, — задужбином иокојног Милана рукује нарочити одбор, који ће састављати: начелник и благајник министарства просвете и старешнпа правног Факултета Велике Школе: а рад овог одбора прегледаће Главна Контроле, у смислу чл. 15. закоиа о њеном уређењу. 3) Да се нзвештај о стању ове задужбине сваке годпне објављује у Српскнм Новипама и то на дан 19. септембра као дан смрти покојног Мнлана, н 4) Да је сваки пнтомац овс задужбине дужаи да се за све време свога учења на страни иридржава Лравила, ироиисаних за државне пптомце нросветне струке, којн се на страни уче, а нарочито ће бнти дужан, да на крају сваке школске годнне подноси тачан извештај о својему раду у минулој школској години, који ће се слати иравном Факултету Велике Школе на оцену. Саопштавајући Вам ову своју одлуку, ја сматрам за своју дужност да Вам, Ноштована Госнођо, у име наше нросвете и драге нам Отаџбнне, нзјавим своју најтоплнју захвалност на овом племенитом н родољубпвом делу, на заснивању ове лепе задужбине. Та ће задужбина, нема сумње, најбоље одговорити материнској жељи Вашој: да се и у иотоњем иараштају српске омладине очува она драга н мила, жива и неизгладива успомена на драгог Вам јединца, који је својом чедношћу, ретком даровитошћу и узорном нреданошћу науци и неисцрпном другарском љубављу према вршњацима и многобројннм младим иријатељима својим оставпо не само у својих добрих другова, блиских сродника и ближих иријатеља, него п у даљих познаннка н свих добрнх и нросвећених д>уди. Ова ће леиа задужбина, уверен сам, Поштована Госнођо, одговоритп још и другој жељи Вашој: да се неколики,млађн нравници иаши усаврше у свом стручном образовању, како би својом просвећеношћу и темељнијом научном снремом могли што више и што кориснијих услуга учинити својој Отаџбини н будућој просвети њеној, и тим, да они накнаде оно, што и једна п друга тако много губе прераном смрћу драгог Вам покојннка. И Ви, Ноштована Госпођо, и Отаџбина, имате пуно права да од питомаца ове задужбине очекујете: да они у свом раду и животу воде озбнљног рачуна од овнх двеју материнских жеља Ваших, које су Вас и руководиле у овом родољубивом акту, н да схвате ушју дужност: да наћу пута и начнна, те да даду и видна знака своме осећању захвалности према своме добротвору — драгом Вам јединцу .