Просветни гласник

611:

к (I в ч е ж и т;

уредно предавања 417.481. — У јсдном делу курсова држана је ревизија основне наставе, у другима нремеравање ноља, књиговодство, знања о гнојењу земље, о нраву у обичном ираву, о индустријским пословима, а има и снецнјалних занатлијскнх курсова. У пролеће има и „свечаност младежи", када се деле књиге, медаље, а Јг оруђа. Ма да је предвиђано, да ће курсови за девојке налазнти на тешкоће, ипак се и њихов број удвостручно; од 1808 иопео се број њнхов на 4429. 1895.—96. године држано је (П.476 иопуларних предавања, а 1896.—97. држано је 97.313. б.

Шволе у Шведокој Ириватне основне школе. — У последње време иочео. се знагно умножавати број виших ириватних школа, и у колико је њихов број већи, у толико све више и вшие онада број у нриватним основнпм школама. 1885. године било је 622.624 способна детета за све врсте јавних основних школа. 1895. године увећао се тај број са 63.848; а за исто време оиао је број ученика у нриватним школама са 2.222, а број деце, која су добивала васпитање у родитељској кући, са 14.614. Та нојава стоји у вези и с тим, што се за исто време иовећао број ученика са 102.752 у тако званим „сталним школама" (школе, које имају стално место), док ,је број ученика у тако званим „путујућим школама" (где учитељ за време школске године радн на 2—3 места, те деца добивају наставу само 6 или чак и 4 месеца) опао са 43.327. * * * Женске у акаделскод нознву. — У Штокхолму нрактикују пет женских лекара; све су свршиле медицину на шведским университетима. У Уисали је постављена једна женска за доцента у правноме ®акултету. б.

Шкоде у Америци Илан једног велнког университета. — У држави КалиФорнији има два велика, университета: један јс државни калиФорнијски университет у Беркелеју (око 20 км. источно од Сан Франциска) и други Леланда СтанФорда у Пало Алто (око 50 км. јужно од Сан Францнсца). Овај други основао је Леланд СтанФорд за успомену на свога јединога сина, и снабдео га је каниталом од 30 милиона долара. Велики део тога капитала састоји се у ненокретностима. КалиФорнијски университет основан је 1862. године, и то по закону, који је донео Конгрес Сједињених Држава. За издржавање овога университета постоји у држави КалиФорнији иореза, по 9 цента на свако имање од сто долара, а та имања сада све више расту. Тако овај университет има и национални и државни карактер. Оредства овога университета у ово доба рачунају се на 9 милиона долара, и осим ренте од тога има он годишњи нриход од Сједињених Држава око 40.000 долара и око 250.000 долара од државне иорезе. Университет има сада три пута толико ученика као пре 6 година (2300, а 777 у 1891. години), и можда ће кроз десет година имати 5.000 ученика. Већ сада му нису довољне проеторије, те је решено, да се зида

нова зграда. Та ће нова зграда бнти удешена за 5000 слушалаца, дакле велика „варош учености" (сИу оГ 1еагшп§), н у њој ће бити заступљене све студије и науке. За зидање такве огромне зграде, која ће се саетојати из најмање 20 зграда, позвате су архитекте из целога света да направе планове. За ову зграду има већ спремних 20 милиона марака, и сва ће се нотребна средства припремити, да би рад ишао што живље. Један интернационални одбор од пет лица имаће да ирегледа иланове и одреди награде. Удовииа сенатора 'Ворђа Хеаста ставила је на расположење иотребне суме за преглед и хоноровање планова. * * * Школска сгатистика дрзкаве Њујорк. 1897. годнне било је 1,2.03.199 ученика (старих 5—18 година), који су иосећивали јавне школе; од ових је било 685.803 у варошимћ, а 517.396 у селииа. Учитељских снага било је 34.363, а од њих 5461 мушка и 28.902 женске; прираштај је, нрема прошлој години, 565. Просечна годшпња плата 495.43 долара, дакле за 8,03 долара више него у нрошлој години. Целокупна вредност свију школских зграда са земљиштем износилаје 66,077.600 долара. Према прошлој години вредност јо већа за 5,774.474 долара, а то иде на варошке школе, док је у селима опала вредност. Ц,слокупни издацн за школске цоли износили су 1897. године 26,689.856 долара, а 1896. године 23,173.830 долара. Од те суме за 1897. годину издато је 5,537.212 долара на сеоске школе, а 19,152.644 долара на варошке. За варошке су школе новећани издаци за 3,610.573 долара, а за сеоске смањени за 94.547 долара. б.

0 шкодама у опште Учитељске Жколе. У Немачкој бнла је прва учитељска школа установљена 1747. год. На крају осамнаестог века било таких школа 30, а после битке код Јене, заузимањем министра Алтенштајна било их је 40. Данас имају Немци 170 учитељских школа за спремање учитеља и за сиремање учитељица. — У Француској прва учитељска школазвала се семинар и била је установљена ире сто година. Закон којп је издао Гизо помагао је већсм напретку ових школа и за време његова министровања Француска је имала 74, а данас их је 87 за учитеље а 85 за учитељице. — У Швајцарској била је прва учитељска школа г. 1768. Данас је у 25 кантона швајцарских 29 учит. школа. Швајцарске учитељске школе разно су уређене. Тако н. пр. у 18 учит. школа се уче 3 године, у 10 четпри, у 2 три и но, а у 5 само две године. п. * Основне школе у Европи. — По најновијим статистичким иодацима школе у разним европским државама стоје врло р-азлично. Најдаље је дотерала ТПвајцарска_ где на 3 милиона становника данас долази готово 10.000 школа и где на сваких'300 становника долази по једна основна школа и у њој нросечно но 50' ђака. На носледњем месту стоји Русија, која на своја 103 милиона становнима (у Европи) има само 42.000 осн. школа. По томе долази тамо једна школа готово на 30.000 становника и просечно на јодну школу долази 150 ђака. У осталим земл.ама стање је овако: