Просветни гласник

радња главнога просвктнога савета

647

с тим, да Савету реФорујем, да лн се ова Рачуница може уиотребнтн као уџбеннк у грађанским школама. Олтерећен својим нословима баш у овом времену, нисам ни нрн најбољој вољн могао довршнти прегдед ове књиге раније. Ја сам књнгу прегледао, а проучио сам и наставни нлан за математику у грађанекнм школама, иа сам нашао, да у књигу није ушло све оно, што се наставннм планом тражи. У књнзи нема једначнна, иодизан.а бројева на куб, нзвлачења кубног корена и скраКеног множења и дељења. Штота јс што у књигу нису ушле једначнне, скраћено множеље н дољење, а добро је што у књнгу није унето иоднзањо на куб н нзвлачење кубног корена. По мом мишљењу ове две нартијс ннје требало ни узнмати у програм математнке за грађапске школе. Да свршим одмах с оно две иартије, што нису у књизи. У нрограму су предвиђене само једначине првог степена, и то ће моћи и умети учитељи и • самп донунити; то исто важн и за скраћеио мпожење и 'дељење. М кад би баш бпло школа \ којима ученидп не би научили скраћено множење и дељење, опет то не би била велика штета. Дакле овн недостади не треба да спрече улазак ове књиге у грађанскс школе. Сада да вндимо, да ли је оиа но раснореду и обрадн унетог материјала подесна за уџбеник у грађанским школама. Као што се по наслову књиге види, писац је ову Рачуницу наменио нродуженој основној школи, па је нрема њеној потреби и расиоредно градиво у књизи. Распоред овај не нодудара се са распоредом градива за грађанске школе; али то неће пгтетно утицати на наставу рачуна, само кад су све партпје заступљене и кад су добро израђене. Да ли је писац све иартије добро и за ученике разумљиво обрадио, покушаћу да изведем прелазећи тачку по тачку у његовој Рачуници. У ирвој тачки говори се о количини и о мерама; деФиниције су добре, само се не слажем с тим, што су у мерама узимате и оне, које се не употребљавају. Нпр. ко ће мерити са килолитром и миријалитром? За грам каже се, да је то тежина кубног центиметра чисте хладне воде; то није тачно. Шта је чиста и хладна вода ? И ако је књига писапа за грађанске школе, деФинпције морају бити тачне, како се не би морале доцније иоправљатп н ученпци доводити у забуну. У трећој тачкн говори се о децималинм разломцнма, иа се каже, да се опи пишу обпчно сразмерно мањим цифрама. То је стари начпн, данас се у свима уџбеницима пшпу п разломци као и цели бројеви циФрама исте величине. Алн на послетку то је можда више ствар укуса, само је онда при том пачину требало остати; међутим нисац пише у почетку књиге разломке мањим цифрама, доцније (у срединн књиге) мепт и један и други начип, а ирн крају књиге напушта сасвим своје правило, па пише свуда децнмалне разломке као н целе^бројеве. ДеФиниција за сабирање није тачна. Јер сабрати не значп тражити број у коме се налазе данн бројевн, него тражити број у коме има толико једнница, колико имају заједно дани бројеви. Некоректно је нравити пробу сабнрања одузимањем, кад ученицн још не знају одузимање (то треба бар претиоставитн). Ироба сабирања правп се опе.т сабирањем, вршећп то сабирање другим редом. Исто тако и проба множења пе прави вгосактни гддсцик 1898. г.

се дељењем, већ опет множењем, мењајући места чинитељнма. На страни 24. 1-ребало је најнре казати шта су парии а шта непарнн бројеви, јер иначе нод .2° може ученик врло лако зампслити да су бројеви 42, 38,... ненарнп бројеви, пошто долазе као прнмер иосле објашњења за непарне бројеве. Црви пример за дељивост бројева са 11 није баш подесан, јер има да се дели 0 са '11. Код скраћнвања обичнпх разломака каже се, да треба наћи највећу заједничку меру за бројитеља и пменптеља, иа их њоме скратити; то је нравилно, али је н дангубно. Кад су ученицн већ нре тога изучилн дељивост бројева, онн ће пре скратитн разломак него што ће наћи највећу заједничку меру, којом тек онда треба делити бројнтељ н именител.. За паралелограм (стр. 147.) требало је казати. да је то четвороугао у коме су две и две сунротне сгране паралелне и једнаке. Не допадају ми се неки термини, које је иисац употребио у својој књизи. Боље је казати мешовит број него смешан број; исто тако боље је именитељ и бројитељ него именилац и бројилац; умаљеник место умалимак, множеник место множимак, боље је чинитељи него чиниоци, дељеник него делимак. У књизи има неколико погрешака. 'Гако па страни 48. тач. .35.: „кад је дат обичан десетан разломак итд": а треба да стоји: ,,кад је дат обичан разломак итд". На страни 141. други пример је нетачан јер нема петог рока о ком се говори; пети рок треба да буде 6 месеца. На истој страии у 71. тачки каже се, да је средњи рок плаћању -6,1 месеца илн 6 месеца и неколико сати; али 6 ,1 месеца једнако је 6 месеца и 3 даиа. У тачки 72. није 6 месеца н 5 дана већ 6 месеца и 7 дана. Књига има добру страну, што нема много штампарских погрешака. Обележићу само неколике, које би могле ученнке да доведу у забуну. На страни 115. треба да стоји размера 15:12 у место 51:12, на страни 145. с десне сграие црте треба да буде 20,5.0 место 29,50, на страни 150. треба ставити 3. 3. 3, 141-6 место: 3. 3. 3, 14, 16. Ово неколико наномена исписах због гога, да их иисац Рачунице усвоји, иа да према њима учини иснравке у новом издању. Пошто за сада немамо нотиунијег уџбеннка, који би обухватио цео материјал за грађанске школе, то сам мишљења, да се Рачуница за V и УТ раз. продужене основне школе од II. Врсаловића може примити за уџбеник у грађанскпм школама. Част ми је у прилогу под /. вратити Савету Рачуницу за V и VI разр. нродужеие основпе школе од 11. Брсаловнћа. 2. иовембра 1898. год. Београд. Главио.м Н|)осветиом Савету иониани Владимир Уделар, нроф. П б. 1'им. РсФорат г. Стеваиовнћа гдасп: Главном Просветном Савету Прегледао сам књнгу „Рачуница за V и VI разред иродужне осиов. школе п за свакога, ианисао Н. Вр-

83