Просветни гласник

656 НАУКА тима њихових проучавања, него још п са историјске тачке постанка. Судбина језика везана је са судбином народа; њихоно трајање сразмерно је са бројем људи који их говоре. Исто тако једна Фела јаче се опире у борби за опстанак, ако има већи број јединака. Наука је каткад у стању и да сазна неке услове који проузрокују опадање народа, али често не можемо сазнати узроке тнх катастроФа, пошто су биле у далекој прошлости и пошто о .њима немамо докумената. Отуда велике празнине у објашњењима о постанку језика. Познато је зашто је јеврејски иостао мртав језик (ропство вавилонско). Али зашто је санскрит, и поред тога што је био свети језик, и поред тога што су Веде^биле тако ноштоване, био исте судбе ? То ми готово потпуно не знамо. Исто тако је и са језиком Зороастре. Да ли зенд и санскрит и.зилазе један из другог, или су огранди једног исгог. стабла? Оиет нерешен проб.гем. Ако зенд изилази из санскрита, онда је извесно да нема више посредних тииова, ништа не побија да су зенд п санскрит два различита огранка. која су израсла из заједничког стабла. У основи, оно гато се тиче саме теорије, то је сталност сгруктуре иједноликост карактерних ознака, по којпма се код оба дпалекта констатује истоветност пој)Скла. Исто је тако са грчким, латинским и германским језицима и њиховом везом са ова два источна језика. Ланад је прекинут, мпого нрстенова нема, али сродност се очевидно показује на овнм различитим идиомима. Датински је имао више среће у нотомству; мбгу се нратити његова укрштања н вариације у предслима у којпма владају његови последницп. Талијански, шиањодски, Француски, влашки, ретски, непосреднп су гштомци . латинског. У њиховим различним облицима, кош су иостали ириродном селекцијрм, њихова генеалогија је исто тако поуздана као генеалогија тако различних раса голубова, којн су добивени евесном селекцијом човековом. II. Умрли језици не иојављујц се више. — Угинуле Феде не појављују се више; ток времена и сгечене вариације стварају немогућним враћање на углове истоветног живота. Исто тако ни један мртав језик не може оживети, јер промена нарави, иаиредак науке и уметностн. обичаји п потребе ископале су велику провалу између прошлости и садашњосги. Сталним вариацијама и увек активном селекцпјом сваки језик морао је да нретрни ненадокнадљиве губитке. СЈгапзопз с1е (ЈезЈсз наших трувера неразумљиве су, сем за научењаке; Г/ИсЈшгЈоигп готово истотако; ЛиШак, нобсђеп временом, клони се гробу, још један век, и он ће

II НАСТАВА Ј свршити; његова књига мораће бити превођена, као што су данас латинскп лисн.и. Што вреди за францускп језик вреди и за све остале. Сваки оставља за собом Фосиле, п нн један неће васкрснути, јер човечаиство не може но својој вољи да мсња услове садашњег живота н да ноиово ирихвати старе нредрасуде, наивну и слеиу веру, бруталне нарави и Првобитно варварство. „Мртви су мртви", велн једна народна иословица: то вреди за језике као и за Феле. III. Лексиолошки напрецп у језицима. — Како селекција дела на добро јединака, тако се и Феле побољшава.ју. Иравило сваког наиретка јесте у иодели физиолошког рада. Једна жпвотиња у толпко ј.е више у степеницн бића у колико сваку своју Функцију врши удесним н засебним органом. Исти је случај и са језицима. И они наиредују са времеиом, и, у главном, у томе смислу л иродужују свој напредак. Језици су у ночетку ималн мало речи, и те рсчи су имале најразумљивије значење. Једна реч изражавала је више различних идеја: отуда и нејасност у мишљењу. Једно од најзанимљивијих п најпоучнијих ироучавања јесте нроматрање како сваки век ограничава значење речи. То је ирва иодела интелектуалног рада коју је дух мало по мало извршно у језику. Пример: реч шшдишМоп имала је у шеснаестом веку најшире значење. „1та§'таНоп, вели СЈшггоп, прво екупља врсте и Фигуре ствари ко.је су пред нама, и то помоћу пет чула, а врсте и фигуре стварп које нису пред нама помоћу здравог разума. Њој припадају изналасци, шале п пецкања, Финоће и суптилности, измишљотине и лажи, фигуре и.поређења, чистота, јасност, елеганција, лепота". У седамнаестом веку ио деФиницији се видн да је реч изменила значење: „1. Моћ душе да замишља; 2. погрешна н чудна Фантазија; 3. мнсао и схватање; ■ 4. мњење које се има о некој ствари (ЂгсИоппагге пе V АсаАетге, 1694.) Осамнаестн век још је више ограничава, али јој још оставља смисао генија. „Много више имагинације било је у глави Архимеда но у глави Омира" (Волтер.) Данас је имагинацпја моћ иредставити себи слику предмета: и тада је она иасивна; нлн моћ комбиновања ндеја у нове односе, и тада је активна. У 1гњижевности и лепим уметностима обично се нод том речју разуме моћ представљања ндеја у сензативним облицима. Види се, да је за реч гтадтаЦоп подела ннтелектуалног.рада, почета пре