Просветни гласник

/ НЛУКА И

тјж века, ишла до нашега доба, и .још данас није довршена. Овај прлмер, изабрап међу хиљадама, довољно јасно показује каквим кораком иду језицн. То стално ограничавање разних значења у један једини израз јесте један од закона 1 ;о,ји владају иреображајима је.зика и ириближују нх, лагано али неирестано, њиховом идеалу : чистоти и јасности. Али и језици врше срећан утицај на дух" човеков; оии му помажу да и над идејама врши сличан рад поделе, и на тај начин заслужују да се зову анадитичним методима. (Свршиће се) Мислн о задаћи и важиости естетичког васпитања, с ногледом на историју васпитања и примену у васпитним школама од ироФ. д-ра Стев. М. Окаиовића (свршетак) IVНамерно развијање естетичких осећања васпитањем (примењени део) 1. Нре но што пређемо на само развијање естетичких осећања потребно је да поставимо одношај естетичког васпитања према врховној задаћи васпитној: развијању јаке моралне воље или моралног карактера. То -је- онај исти одношај, који иостоји између моралних осећања и естетнчких. Како, дакле, помаже развијање естетичких осећања развијању моралних осећања и тиме образовању снаге, која покреће мотиве у одлуку а одлуку у нољно поступање? Ми смо у првом делу ове расправе нагласили, да би из круга представа могла произаћп воља потребно је, да је тај круг представа везан с јаким осећањима, и то моралним осећањима, ношто се овде ствар тиче одношаја појединих воља. Осећања су она сила, која мртвом кругу представа даје живота, која знања приводи у дело. Али та морална осећања се у свестп никад не јављају за се, већ до њих долазимо тек нсихичком анализом; у ствари пак морална су осећања спојена и стонљеиа по правилу с естетичким у једну целину, а и са осећањима у опште, па се тек у тој целини према својој јачини изолира ова или она врста осећања, која би била јача у тој целини. Према томе никада и не суделују у акту воље једино мо-

1тава 657

рална осећања већ тек удружена с осећањима, у. опште, а парочито с естетичким осећањима, јер су • естетпчка осећања најближа моралним. С тога Цилер с правом вели: „осећање правде н доброте, којеје само но себи такође допадање, успева на земљишту., на коме су већ укорењена осећања лепоте". 1 ) .Тер не само да постоје разне особине естетичких н моралннх осећања, из којих можемо извести њихову сродност, већ шта више иостање тих осећања нас учи, да се на нижем стунњу развића раније развије осећање леноте, а осећање се морално идентиФикује с естетичким. Не само коддеце, већ често и код многих људи изразом „лено" се пе означава само оно, што је лепо, већ и што је добро. Тек доцнијиа развитком се мање-више диФеренцнрају ова два осећања, задр;кавајућп пак такве заједничке особине, које чине, те се у практицп педагошкој ова два осећања јављају нераздвојно једно с другим, а нарочито ако се уметност с моралном садржином уиотреби као средство наспитања, у ком случају осећања моралне садржине изазивају како морална, тако н. асоци.јативна естетича осећа.ња, која заједно с естетичким осећањем чулних утисака саме уметности прелазе у једну ■ целпну, једно расположење, кој° је по своме саставу истина сложено, али које нма једаи заједнички правац. 0 тога је Хербарг и изнео нравило, које гласи: „Периоде, које пије написао уметник. чији дух пије песнички, имају мало вредности за васпитање 2 ) Заједница естетичких осећања с моралнпм огледа се у томе, шго н једна и друга нроизлазе из допадања одношаја: естетпчка осећања претпостарљају извеспе нредмете стварности у извесиом одношају у њнхоиој слици , — морална иак осећања претпостављај у извесан одношај воља: ни у једном ни у другом осећању се не изказује иаше физичко нахођење као што је то случај с чулним осећањима; и једно и друго осећање/ пска- , зује извесну вредност; у уметннчким творевинама осећамо не само наша, већ и туђа (уметникова) осећања, — морална нак осећања прегпостављају идеални пренос у туђ положај и туђу унутрашњост и туђ жбвот асећања; — естетичка осећнња немају везе с вољом у опште, — морална пак јесу слободна од индивидуалне личне воље; и естетичко и етичко осећање нас днжу из граница свакидашњег живота у свет ндеала! С правом вели д-р Витшток: „Не може бити лепо оно, што је нротивно истини и доброти и што нас не гони 1 ) 2Шег, А11§. Ра,(1а<Јо§1к. ^ејри^, 1892. стр. 152. 2 ) Вегп, Ргс~ке1, 8с1п!ег, Тћеог1е ип<1 РгахЈв (1ез 7о1кзнћиИт^епсМз I. Бе1ри1§, 1898. стр. 62.

84*