Просветни гласник

658

НАУКА И НАСТАВА

на моралан рад. Ако срце човечје волн депоту, то се уздиже у царствО истине и моралности, а- тако исго је доброта сродна с леиотом. Живо, чисто осећање депоте изазива норед сазнавања истине и сазнавање моралне добре воље; морално осећање јесте денота човечје воље, његове душевности и његовог поступања. Осећање деноте је у тесној вези с осећањем морадним; утицај лепоте на живот, душевност и ноштење људи је јасан 1 ) — Осим овога естетичка осећања одржавају потребну ону везу моралних осећања с чулношћу, а с друге пак стране с религиозним осећањима, јер оно што је у нрироди лепо гони нас, да се заггитамо и за творца те лепоте. 0 утицају пак естетичких осећања на интелектуални жиг.от, а нарочито иа Фантизију ,\јасно нримање осећаја итд. иећемо ни говорити. 2. Из свега довде изведенога види се, да васнитање мора 1.) да производи естетичка осећања и 2.) да та осећања стави у везу с моралним оссА. Друштвени живот

ћањем и ово појача. Чнме се у настави — нарочито средњих школа — ироизводе естетнчка осећања? Одговор би гласио : свима наставним предметима, када би се њихова обрада вршила једино с те тачке гледишта, али како поред развијања естетичких осећања — иаЛава има да ностигне и друге циљеве, то се естетичка осећања развијају иретежно само .једном групом иредмета. Да бисмо могли ту груну обележити изложићемо сву наставну грађу једне наснитие школе онако, како ју је изложио ироф. д-р В. 1 Ј ијн у његовоме раду: „наставни план."') С иоглеДол на раније одрсђене кругове стварности, из. којих настава црпе грађу, све су сгруке нодељене у две главне групе: 1.) у групу нредмета, који се тичу друштвеног жнвота л>уди, и 2.) у групу, која се тиче живота природе. К овим двема групама стуна п трећа, која се тнче нарочито развијања физичког бића човековог. Са тих гледншта и пмамо ове иредмете у свестраној васпитној Настави виших васпитпих завода:

В. Живот ирироде

В. Човечјетело

]. I 1. 2.

I. Грађа за раавијање дтшевности II. Уметпостп III. .Тезиди 1. Вибл. историја 1. Музива 1. Матер. 2. Дркв. историја а) вокална 2. Страни 3. ПроФ. историја б) инструм. а) стари 4. Литература 2. Цртање б) модерни (нар. поезија) 3. Моделирање Из овог система се не могу извдојитн они иредметн. који би искључиво пмали задатак да развијају естетичка осећања, јер готово сви нредмети васппТће иаставе могу развијати естетичка осећања, само кад би се — као што напоменусмо — обрађивали с те тачке гледишта. Али како настава, као што и напред рекосмо, има и других задаћа, то су само извесни нредмети одређени нарочнто па то, да се у васпитаниковој унутрашњостп развију та осећања. То је пре свега она група предмета с натписом „уметности", али осЛм тих предмета„ , ироизводе естетичка осећања и они предмети, који се у настави поглавито обрађују као лена, Форма какве важне садржине, а то је историја у опште, а литература, а нарочито поезЋја, па по се с .једне стране, а језици (у вези с беседништвом) с друге стране. Па и предмети, којп се поглавито баве природиннм животом, нису без естетнчког утицаја: ту ступа пре свега лепота природнх предмега и појава, геометријских облика и ручних творевииа. На послетку ступају н телесна вежбања као уживање у лепим покретима. Тако се естетичко осећање, које 1 ) Т)-г А. \У1Мб4оск, Ваа аз(;ће(;18сће Ег21ећип§8ау8(;ет. 1,е1[1а», 1896. стр. 85.

еографија II. Црир. н. III. Матем. Физичка 1. Пр. истор. 1. Рачун 1. Телеена вежб. Матем. 2. Пр. науке 2. Геомет. 2. Игре 1'учни радови

,је у групи уметности нретежно естетнчко осећање чулних облика, доднрује у историјској групи с моралним, у природној с интелектуалним, а у групи телесних вежбања с општим (виталним) осећањима телесног нахођоња н свежине н тиме добива шире нроетранство, већу разнородност и силнију јачину. 3. Ми се не ћемо упуштати у расматрање наставне грађе тих појединих предмета, који су подеснп за развпјање естетичког осећања, једно с тога, што би нас то одвело у методику појединих предмета, а друго и с тога, што су ти предмети у вишој васнитној школи већ на толикој висини развоја, да је за правилну оцену њихова утицаја неонходно иотребно и знање стручњака као и знање недагога. 2 ) С тога се ми овде ограничавамо само на опнгга педагошка иравила. Пре свега не треба заборавити овај општи закон, који вреди за целокупну наставу у опште, а ') Иет, Бећгр1ан. Кпсук1ора<1. НапЉисћ (1ег РжЈа&о^рк, IV Кап^еп8а12а, 1897. стр. 489. 2 ) Ео хоће методику оних цредмета, који изазивају естетичка осећања, да проучи од особите вредности биће му дело: К. ЈЈапде, КипбИепзсће Егаесћип® (1ег с!еи(;8сћеп Ји§еп(1, Ј)агт8(а<1(, 1898. А осим тога и дотични одељди у пом. Шилеровој педагогиди за вите заводе.