Просветни гласник

-V

НАУКА II НАСТАВА

060

се с њима појављује, бити јаче и разнородније зависи 1.) од богаства представа, којим васиитаник располаже, и 2.) од везе, која влада међу тим пред> ставама. Образоиан човек, посматрајући задазак сунца, сећа се можда, како се чонечји живот слично гаси, како иоследњи зраци његови довпкују уморном свету ,збогом"!, како се хоризонат љуби са сунцем .11 нрима га у недра своја, као мати нгго грли јединче и т. д., док необразованији безначајно гледа, како округла и сјајиа црвепкаста сунчева теисија лагано тоне за далека брда. 6. Једно ради иостпгнућа те везе представа, које су неопходио потребне за решавање спмболичности у уметностима, а друго и ради стављања естетичких осећања у везу с моралним осећањима, — концентрише се целокупна настава. иа и настава уметпости око историјске наставе у најш.ирем смислу. 1 Та концентрација одговара законима нсихичког жнвота, који нас уче, да се Феиомени пснхичког живота не јављају изолирани, већ у преплоту, а често и делнмично једно с другим шљубљени у једну целину. У колико су везе п одношаји међу тим елемеитима психичког живота разнороднији, у толико је тај живот нокретљивији и еластичнији, у толико је духовна живост већа. За појављивање естетичких осећања ова концетрација је од неоцењиве вредности. Као што напоменусмо, она је неопходна за решавање симболичиости појединих уметничких творевина, али у исто време она је и погодба, да се сдоженија естетичка осећања јаве, јер она с једне стране ствара јединство у маогостручности асоцијација и тиме прегледност у множини, а с друге стране пак пружа представе, за које се дух већ заинтересовао, које су већ с извесном топлином осећања примљене, и ствара везу тих представа са самим предметом, који обрађујемо за развијање естетичких осећања. Сиромашније ј.е и слабије осећање при посматрању слике какве непознате грађевине, а друкчије постаје то осећање, кад нам се каже, да су то били дворови каквог владаоца, о чијем сло раду и животу штогод раније знали; друкчије звони марсељанка пре но што знамо да је то марсељанка; друкчије на нас утиче буди који грм, па макар како леп био, а друкчије онај таковски, иод којим је Милош развио заставу слободе ! С тога и у настави наставни нредмети за развијање естетичких осећања узимају своју грађу из историјског живота н у везн с историјом. Тако се цртају грчке и римске статуе у вези с грчком и римском историјом; тако се читају народне песме о боју на Коеову у 1 Литературу о концентрацији в. Вегп,РгсШ, ВсМИег, Тћеопе ип<1 РгахЈз, 1|е1р21<г, 1893. I. код дотичног чданка.

вези с историском наставом о боју на Косову; тако се певају приморски иапеви у вези с дубровачком историјом; тако се у музнци учи Немањина крочница (марш) у вези с историјом Немањина рада и т. д. Тек онда нам римске и грчке статуе репродукују све оне асоцијације о историји лица, која су у камену изрезана и ми уживамо у њима; тек онда се несме шљубе с нашом унутрашњошћу, тек онда нам мелодија казује и оио, што садржииом песме није казано; тек се онда музички звуци оживотворе у нама! 7. Али поред ове концеитрације наставе уметности с историјском наставом, може се уметност у школи копцептрирати и са школским жтотом. Ону заинтересованост, коју иеторијска настава даје асоцијацијама, овде даје сам живот. С тога песма о васкрсењу друкчије иа нас утиче о Васкрсу друкчије о Божићу; песма о цвећу и шумском зеленилу друкчије утиче у пролеће, а друкчије у јесен, кад лпшће опада; а ретко ће ко с осећањем заиевати песму о снегу и зпмској свежиии о илинским врућпнама! 8. Али васиитаник не сме бити само рецептиван у уживању естетичкпх иредмета, већ и продуктиван. Лма једно осећање, које се особито онда јавља, ако .упознамо и покушамо да и сами стварамо лепоту, ако вндимо, како леиота постаје. Но то стварање има естетички карактер, ако је руковођено естетичким осећањем при самом стварању ; ако ли нас иак у том стварању руководе каква правила, онда само стварање губи своју естетичку вредност и ностаје интелектуални рад. Тек кад апстрахирамо та правила и узмемо предмет једино као предмет нашег унутарњег уживања у њему, иојаве се естетичка осећања. На ирви начин — руковођен естетичким осећањем — пева песму народни певач, не знајући за теорију песништва; иа исти начнн шара сељанка преслицу, не- знајући за законе симетрије и Цајзингова „златнога реза"; на џстп начин свира у двојнице сеоски пастир, не знајући за законе ритма и хармоније, нити за вештину, којом се звуцп његове свирајке могу забележити и из којих бн забележака носле могао и други да свира оно, што је он свирао руковођен својим осећањем. — На други нак начии — полазећи од правила — компонира учени музичар своје творевине, пише стихове школовани песник, хармонира боје извежбани живописац итд. Из ових редове, види се, да је ириродни нут за развијање активности у естетичком уживању онај, који нам диктирају естетичка осећања, те с тога пре теорпје, пре знакова, пре свију других техничких олакшица, треба развпти осећања и поћн од уживања, пА покушати, да нас