Просветни гласник

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВД

Наставник. Л.ист ПроФесорскога Друштва. Ењига девета. Година 1898. Уредиди Лука ЛашревиК и Ранко ПетровиЛ, проФесори. У Београду. ШтамгГано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1898. 8°, стр. 680. Децембарском свеском прошде, 1898. године, Настаннш;. дист ПроФесорскога Друштва, завршио ,је девету годину свога излажења. Још у самоме но•четву, кад је Наставник нре толико времена био нокренут, стављено му је у задатак: да будс верно огледало рада и радиика у нашој средњој школи; да постане књижевно среднште иосленнка на средњешколској настави и буде њен достојан представник; да обраћа пажњу на сва шггања, која непосредно или носредно додирују средњу школу и њен напредак у спету и код нас, и која се оа,носе на долокупан њен живот; — једиом речју, Наставнику је иостављен циљ: унапређење наставе и васпитања у сриским средњим школама. Према овоме свака је 1'одина Наставникова историја наше средње школе за ту годину. Зато је и одинтереса и врло потребно прегледати сваку годину његову укупно, прегледати је ма и у најоиштијим цртама, да би се добила бар приближно верна слика о наиредовању и раду средње школе и посленика на средњешколској књижевности за ту годину. Из ових разлога и ми на овоме месту разгледамо од једном све свеске Наставникове од прошле године, да видимо оншту слику средњешколске наставе у тој години, а у "исти мах видимо и колико је испала верна слика, добивена у огледалу рада и радника у нашој средњој школи. У лрошлој години изишло је десет свезака Неставника. Већ и свака свеска за се носи на себи главне одлике Наставникове, али, нризнајемо, свака од њих, разгледана независно од другнх, не може оставнти у читаоцу онако леи и велики утисак, као што то чине свеске за једну годину укупно разгледане н нрочитаване, што се све може врло лено објасннтн многим и разноврсним задацима, које има да изврши лист НроФесорскога Друштва, а од којих у свакој свесци не могу бити сви у подједнакој мери задовољени, ношто то не допушта ни сам обим нојединих свезака а ни материјал који уредник у различнто доба у неједнакој мери има на расположењу. Као у свима стручним лисговима, тако је и у Наставнику нрво н најугледније место устуиљено

раснравама и чланцима, овде о школским и научним питањима, којп ваља и да даду главно обележје листу. У овој години било је у Наставнику петнаест таквих расправа и чланака, разноликих предметом и обимом, па деједнаких и по вредности, коју имају за школу и науку. Одмах морамо номенути, да нх је сразмерно врло мало, који можда не би ваљало да су у листу ИроФесорскога Друштва. Неки од ових расправа и чланака заслужују особиту иажњу. Од тих да иоменемо само неке. На првоме месту да укажемо на ваљан прилог С. II. Томића Лингвистика, њеин задацц, методе и односи према другим наукама. И ако је овај прилог намењен више стручњацима који се баве науком о језнку, иружајућн им нуно материјала за размишљање н проучавање, заинтересовао је, нема су-мње, и нестручњаке обиљем Факата н својом нрегледнбшћу, расправљу.јући једно још увек најинтересније питање, питање о језику. Народно аросвеКивање , расирава др. Мил. Јовановић, прочитана на деветом годишњек збору ИроФ. Друштва, расправља једно друго, внше практично иитање за наетавнике средњих школа: њихон задатак ван школе, њихову улогу у ширењу корисних а тако нотребних знања и у масу народну, којој су због многих разумљивих узрока затворена врата иа највишим и стручним, на чак и средњим школама. У раснрави се износи: шта се и како се ради на народноме иросвећивању у другнх од нас напреднијих народа, и указују се путови, којима ваља да сс у нас пође, ако се хоће и маси народној да да потребна душевна храна. У нрилогу Цвети и сриско ослобођепе , од Мих. Ј. 'Борђевића, нриказује се лен оглед, да се и ван часова ученици упозиају са прошлошћу свога народа и упућују у дужностима, које имају нрема својој земљи п великанима свбга народа. У Прилозима стилистици Вуковој'су прикупљенп, и ако не леио сређепи, синтатички и стилистнчки набирцн по књижевним делнма оца наше новнје књижевности, Вука, и номоћи ће, да се у нас ири писању обраћа још и боља пажња чистоти језика и лепоме нзражавању, V духу народнога говора. Прилози: Ђачки станови и Здравствене мере у школи, и ако су нрнлично на брзу руку израђени, добро су дошли наставницима средњих школа, јер упућују на мере, које ваља предузимати у иитересу учеиичкога здравља. Тежња још првога уредиика Наставникова, изражена у програму овога листа: да се у листу Про12 *