Просветни гласник

лреглед школских листова

Фесорскога Друштва обраћа највећа пажња и на средњешколску књижевност нашу и страну, у овој годпни је у довољној мери задовољавана. Под нарочитим натписом Књижевноет (научна и школска) приказана су у овој години у Наставнику двадесет и двадела, од којих су и ови наши средњешколски уџбешци: Минералопца за средње школе, од Дра1'утина Антића и Николе Ракића; .Лекције из исгорије српске књижевности, од Живојина Симића; Предавања из минералогије, од Миливоја Добросављевића; Физика за горње разреде средњих школа, од Ст. Милованова; Зоологија за више разреде средњих школа, од Љ. М. Давидоваћа; ГеограФија, од Рад. Васовића, и Сриска Читанка, од Милана Шевића. Гласник и КовчежиЛ су намењени задовољењу оне друге жеље првога уродннка Наставникова: да се у Наставнику ништа не пропусти незабележено п од свега оиога што би значајније изпшло на свет у буди ком научноме спису а за напредак средњешколске наставе, а било би корисно да се помене. И они су у овој години били б.огати разноврсним ирилозима. Нарочито је у овоме погледу бпо богат Гласник, у коме је редовно у свакој свесци било: новина из наукђ и настапе, прилога о раду у школи п за школу и белешке о школскоме кретању. Нарочито ирви део, новине из науке п наставе, одликовао се обиљем нрилога, од којих је било и врло интересних, само као да је било међу њима сразмерно'врло мало прилога за наставу. Како би то и лепо и корисно било, да је у Гласнику увек и ио које угледно предавање или план за такво предавање, као што је у овој годинн био већ учињен један такав оглед с прилогом Андре Гавриловића „Једна лекција из теорије књижевности"! Несумњиво је, да би Наставник на овај начип још много бол>е вршио оне задатке, којима ваља да служи, па ма на рачун ових предавања била и у Гласнику и у Ковчежићу која белешка мање. И у овој години Наставник није био без прилога, додатака, само срећом било их је само два, Истину да речемо, ми ове нрилоге, какви уз Наставник махом иду, никако не разумемо. То обично нису уџбеници за поједипе предмете, или бар поједиие лекције, самостално спремљене, који нрема нашим књижевним приликама не могу наћи издавача, па уредништво Наставника, да би помогло средњешколској насгави, помаже да угледају света и буду приступачни наставницима и ученицима. Напротив, то су преводи сасвим стручних ствари, које интересују само поједине наставнике, акојети наставници могу наћи и читати у оригиналу. Ако већ ПроФесорско Дру-

штво тако добро стоји у материјалноме погледу, да може и хоће помагати и оваке преводе, онда нека их бар штампа и растура одвоје.но од Наставника, на ма их поклањало и самим претплатницима Наставннковим, којнма ће после сгајати до воље, хоће лн те преводе з&држатн или их онет са своје стране поклонити уродништву. Овако је у истннн велика штета штампати уз Наставник ове н овакве стварн на штету других прилога, којима овај лист ваља н да одговори задатку, који му је стављен. У онште узевши, Наставник .је н у својој деветој години бно оно, што му је још нри нокретању било намењено да буде: огледало рада и радника у нашим средњим школама, Истина ово огледало не даје више онако чисте и поуздане ликове као некада, али томе биће пуно узрока. Вез претеривања смемо рећи, да је један од најглавнијих узрока томе, што Наставник пикако пе може далеко напред поћи од места, на коме .је био првих година свога живота, у томе, што су се готово сви старији школски радници наши, који и нодигоше Наставннк и првих година радише на њему, пре времена повукли и оставили лист ПроФесорскога Друштва млађим или и сасвим младим снагама. Истина, лепо је да старији пусте и млађе уза се, па по нека.д и иреда се, да се и . ови огледају на поелу, али их никако не треба остављати сасвим усамљене. Ако је већ време да се старији одморе а млађи их одмене у раду, а оно старији нека су опет ту, да помажу својим богатим искуством, без кога су млађи, и нека користе својим разложним упутствима. Млађи радници не само што не би мање радили, кад би имали стариЈе уза се и радили под њиховим непосредним надзором, него би још и више радили, уверени, да им је рад ноуздан и правилан, будући њихов рад одобравају и старији и искуснији школски радници наши. На послетку да додирнемо и ово. 0 Наставнику је било помена и у „Архиву за философију недагогију н друштвени живот." Тамо се истиче жеља да лист ПроФесорскога Друштва буде педагошки ласт „са специјалном задаћом да раснравља педагошка питања из области васпитавања у средњим школама." Радујемо се и сами, што је у Наставнику места и за педагошка питања и расправе „из области васпитавања у средњим школама", али никако се не слажемо, да он буде само педагошки лист. То нека је „Архив," ау Наставнику нека је и даље прилога, у којима се додирују или расправљају и чисто стручна питања, само ако су из области средњешколске наставе. И тако у овоме погледу Наставник иде већ утрвеним путем.