Просветни гласник

136

По томе је — у округдом броју — девет десетгша те деце иостнло. Остаје отворено питање, је ли то било еамо за то, што је преглед вршен за време Иетровског носга, и како се деда хране за време мрса! 4. Какав је тај мрс био и колико га.је било, не може се но овим податцима тачно одредити, јер ни о томе нема свугде исцрнних бележака. Из онога што је о премереним количинама забележено, може се закључити, да се тај мрс махом састојао из белога смока (сира, сира са скорупом, сира са млеком). 0 месу, риби, рацима, јајима и т. д. нема ни номена. Еоличине мрса врло су различите. Вари-

рају између 20 гр. (сир) п 800 гр. (сир' са скорупом). 5. И о аосним додатцима хлебу нема свугде тачних бележака. По ономе, где их има, састојадп су се ти додатци махом пз неколико стру| кова или пераја лука. Само 5 ученика пмади | су уз хдеб још и варива (пасуља), а 1 и воћа (крушака). ,,Тута" и „шаруља" не могу се рачунати у додатак хлебу, јер су унраво и сами хлеб, те их ја и наводим под рубриком хлеба. Шта више: онн имају мању храњиву вредност него нрави хдеб, јер су замешени зељем које је врдо сиоредна значаја за исхрану. 6. Хлеб је био разноврстан. По врсти жита јело је:

Место

од УЧЕНИКА Жича • ■ Сирча • ■ Адрани Самаили • Врдида • Каменица

Свега

Јошан. Бања Навлица Рудница Градац

Свега

Укупно

95 26 23 7 86 29

216

22 87 34 50

ЧПСТЕ 11РОЈЕ (КУК5Т. ХД.)

95 26 23 7 36 23

210

у 7о

МЕШАНА ХЛ. ОД КУКУР. И ДТУГОГ ЖИТА

СВЕГА

100 100 100 100 100 79-3

974

22-8 8-1 23-5

143 16 11-2

17 34 24 35

7 7о

ЧИОТЕ ЈКЧМЕНИЦе

ЧИСТЕ РЖАНИЦЕ

20-7

2.9

У °/о СВЕГА

77'2 91-9 70-5 70-0

! !0 76 8

359 226 62-9 116 32 3

3-0

035

ЧИСТЕ ХЕЉДОВНИЦЕ

у 7о

з-о

I 035

10-0

МЕШАНА ХЛЕБА ОД ХЕЉДЕ И ОВСА

СВЕГА

7 0

20-0

6 8

Ако брижљиво проучимо ову табдицу, онда ће наћи ово: а., Велика веКина деце (готово 2 / 3 ) жичког и студеничког среза једе чист кукурузни хлеб (гтроју); б., У жичком срезу је чист кукурузни хлеб готово једина врста хлеба, који се једе, јер другог (мешаног) нашло се^само 2 - 9°/ 0 ; в., У студеничком срезу иреовлађује мешап („смесан") хдеб, јер се њиме хранило 76'8°/ 0 , а чистом пројом само 11*2°/ 0 ученика. Било је и деце тога среза, која су донела и друге врсте хлеба, и то: мешана од хељде и овса (6 - 8°/ 0 ), од чисте хељде (3'4°/ 0 ), од чистог јечма (0-8°/ о ), и од чисте ражи (0'8/ј. 7. О врсти хлеба ио начину меите нема свугде тачних бедежака. У опште се може рећи, да су деца тих срезова јела махом иресан т. ј. неквасан или сладак хлеб. Киссла (квасна) хлеба бидо је врло мадо.

8. Ни о начину, како је хлеб иечен, нема прибележака. Сељачки хдеб је обично недопечен, гнецав, влажан, тежак, с поља умусан, пепелом и угарцима цодасут, местимице опрљен, потклобучен, испрскао, врскав итД. Јамачно је такав био и овај. 9. Нема података ни о томе: је ли био хлеб скорашњи, мек, бухав, Давнашњи, тврд, бајатан, плеснив, паучљив, глотан, уродичав, модар, горак, балав, паљав итд. 10. Према оброцима, који су тачно измерени, долазило је на једнога ученика хлеба (ма које врсте): највише најмање нросочно У I разреду 1000 гр. 100 гр. 436 гр.

II III IV

1050 1000 700

200 110 200

540 467 436

Без разлике наразред: 937 гр. 155 „ 469