Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

137

11. Квинтитет друге врсте хране махом је тако незнатан, да много не одлучује. 0 квалитету те хране нема никаквмх забележака. 12. Не сномиње се ништа ни о томе, какви су били дневни оброци, и колико се (од ирилике) уза сваки потрошило. По извештају школе грачанске могло би се судити, да је главнп оброк деци у подне. Према свему овоме, што смо нашли у податцима г. Ђорђевића, смемо рећи, да су они ипак веома драгоцен материјал за процену исхране наше школске деце. Из њих се јасно види, да је храна ученика жичког и студеничког среза већ и према обичним појмовима и према скромним захтевима веома неаодесна и нерационална. Ви то јамачно и сами видите, али ће вам све још боље у очи пасти, чим вам скренем пажњу само на неколико тачака које и човек обична знања и искуства може проценити. Пре свега утврђепо је овим податцима, да су се школска деца поменутих срезова хранила готово искључиво суосим хлебом лошцје и најлошије врсте.') Уз тај хлеб су веома ретко имала још и друго што, а тај додатак беше махом иостап: обично који стручак или главица лука — дакле више зачина и драж, него х]>ана. По томе се онда може слободно рећи, да су та деца оне дуге летње дане проводила о сухом хлебу, а то је — као што и сами морате признати —- за децу оскудна и лоша храна. Сухим хлебом једва „душу иреводе" и одрасли, а ко треба да расте и да се развија, тај поред хлеба мора имати и друге хране. За то ће и најгора сиротиња бар детету спремити иоред хлеба још које спажније хране. У свету се човек толико цени и поштује, да образовани народи ии своје апсенике ие држе о сухом хлебом, а камо, ли ће своју децу. Али да и није сух хлеб већ сам по себи оскудна и лоша храна за децу, невоља је у томе, што се баш и најбоља једнолика храна временом или доједе, пли лошије вари и у тело (у крв) прима. Ми се, истина, и тој невољи умемо допекле довнти и дови јамо се па разне начпне — солимо, паиримо, лучнмо, биберимо, закиселимо птд. — те силом дражимо желудац и црева, да и они приме и сваре, гпто ') 0 најбољој врети, о пшоничном хлебу, нема нигде ни еиомена, а чисте ржаннце донео је ђамо 1 ученик. Какав је нначе наш хлеб еве и да је врста жита најбоља, иоказао еам ја у квижнцн: »Како се нага народ хранн. — I. Жито; брашно; хлеб.*

им беше већ додијало — али пи то пе иде у бесконачпост. Дође опет време, кад и поред свих тих зачииа и дражи желудац и црева ту једнолику храну већином не иробаве, него је несварену и неупотребљену кроз себе иропупггају. Од такпе храпе ,— разуме се — имаће тсло врло мале вајде, а по некада и штете. Ако се, дакле, нанта школска деца преко целе школске године хране искључиво хлебом са тако малим изменама, као што их иоказују ови нодатци, онда је сасвим јасно, да ту храну неће добро употребити, па да им та храна већ тога ради неће мпого вајдити. Може бити да ће им у неким приликама и шкодити. И још има један Факат у тим податцима, који ће свакога без разлпке ласно уверити, да овај начин исхране нпје добар. Прегледајте само уиотребљене количине хлеба и размислите мало о њима, иа ће вам одмах пасти у очи, како се у томе неразложно газдује. Нека је хлеб најбољи и најснажнији (а рекосмо да није тако), па ипак је 100 и 120 гр. од њега и сувише мален оброк за дете од 7 до 12 година и за цео дан, а и таквих оброка иалазимо у тим нодатцима. С друге је стране опет напротив 1050 гр. кукурузна хлеба као највећа количина, која је у тим податцима забележена, и сувише велика маса, да је може свладати дете, ако му на то иису желудац и црева извежбани. И средње мере хлеба за поједиие разреде — 436, 546, 467 и 436 гр. па и просечна количина донесена хлеба за 1 ученика ма кога разреда — 469 гр. — не одговарају потребама детињег организма, и дете их махом не нодноси. Подносиће их, може бити, и свладати наше сел>аче, јер је оно постеиено на, те количине навикло, али ће се њиме слабије користити. Један део те гломазне волуминозне хране свариће се и употре-" бити, а оно друго ће пунити и у залуд теретити желудац и црева. Ти оргапи уложиће сву своју снагу, да и тај остатак сваре, али ће им сви напори бити узалудни. Место да се правилно свари и ацсорбује, прећи ће тај сувишак унесене хране у врење, развиће силне гасове и сваковрсне киселипе, дражиће њима дуварове и слузокожу црева, падуваће их и напприти тако, да ће се трбух као бубањ на пети, п изаћи ће најпосле несварен и неупотребљен у облику гломазне, киселе и смрадне — махом жнтке — изметине (ногани). Понавља ли се то с дана у дан, онда се у брзо јаве и последице тог неправилног варења. Желудац н