Просветни гласник

138

НЛУКА И

НАСТАВЛ

црева раитиро се и остану стално тако, те онда и сами траже све веће и веће количине хране, које једва свлађују. Од силног напора да нх свладају и прераде временом малакпту, па гдекада и издаду. Међутим су се већ у чељадета развили они појави, који су најобичнија последица гломазне, волуминозпе а слабе вегетабилне (бпл.не) хране. Тако чељаде може бити ио изгледу иуно, али није румено и једро, него бледо, нодбухло, увелих и лабавих мигаића. Од гломазне хране и вечита напона у трбуху и цревима временом онупави. Та напетост у трбуху, па онда потпасивање и стезање тог напетог трбуха притискују на иоједине делове у трбушној дупљи и терају их напоље, па онда није чудо, ако се гако чељаде нрвом ириликом и „просне", ако окиЛави. Најпосле да вас иодсетим и на ово, јерје исто тако важно. Као што сте из ових податакавидели, школска деца жичког и студеничког среза хранила су се на дан испита највише 1 ) храном која не беше готовљена, дакле — кухаџа и тоала — па и то није добро. Ако је то васцеле године тако; ако та деца ни зими не добију бар у нодне по коју кашику зготовљена, топла јела (готовца) — а по свој прилици је тако 2 ) онда је још много горе. „Ко је гладан тај је и хладан" кажу натпи, па ако још норед оне злехуде коре хлеба никад што топло не заложи, „мора га зима изести". Сем тогаје неготовљена (неварена, непечена и сирова) храна и с те стране лошија, што се њоме чељаде и лакше окужи, ако је томе нрилике. Кухањем кужне клице угину, а и неки отрови у своме дејству ослабе. Већ према овоме је сасвим јасно, да храна оваке врсте не одговара узрасту и нотребама наше школске деце, али ће нам иаука све то још боље објаснити. Она нам може тачно казати, гата има у то.ј храни; колико је свакога дела; како се ти поједини делови у тедо примају и како се тамо употребе; па најпосле и и то: одговара ли таква храна (и тто врсти и по количини) свима потребама детињег организма у тим годинама. Да видимо,.дакле, гата она о томе суди, а чулисмо, шта обично искуство вели, II. САСТАВ И ХРАЊИВА ВРЕДНОСТ Живо тело има својих задаћа, а према тим задаћама и својих иотреба. Главне су му: ') Сви сем оиих 5 ученика, који су имади »лончић пасул>а". 2 ) Види извештај учитеља трачачке дшоде,

1. Да изводи одржава и иршавља своју масу, тј. да продукује саставне делове својих ткива и сокове — дакле ћелнјце и пдазму. На тај начии расте и напредује, а тако надоклађује и оно, што се од те масе с времен.ч на време троши и губи, као нпр. зној, пљувачка, крв, коса, нокти, перут, згуљена кожа или покожпца итд. 2. Да изводи своју тоилоту, коју непрестано с повришне губи. Животним обавама нашега тела најподесштја је температура од 37-5° ц., па њу мора стално одржавати. 3. Да изводи своју снагу, којом раде поједини органи и системи, било само вегетативно — ради одржања живота (дисање, варење, крвоток, асимилисање, дучење, изметање), било анимално — за неке извесне радње (кретање. осећање, мишљење). Материјал за све то уносимо ми у тедо с поља — и то поглавито храном. У њој има делова, који се хемијским и механичким процесима претворе у саму масу човечјег тела, дакде дају ћелију иди нлазму, или се оксидишу, те (тихо сагоревајући) дају сразмерне количине топлоте (калорије), или најпосле хемијским разлагањем своје напоне снате осдобођавају, те их у механичке и живе нретварају. На тај начин намирују се све иотребе, и за тај начин извргаују се све животне радње. Најодсуднију удогу у све те три задаће нагаега теда играју три најобичнија саставна деда наше хране: беланчевина, маст и угљенхидрати (скробовина) — разуме се: уз кисеоник (ваздух), воду и разне соли. Оии дају градиво за нове ћелије, да маса тела може расти и напредовати они обнављају и попуњују оио, што се из тела изгубило; и они се раздажу и тротие, да нагомилане напоне снаге своје материје претворе у живе, механичке. Сваки од тих дедова нагае хране има управо своју засебну улогу у тим задаћама, и ретко кад од ње одстуна. Беланчевина махом даје градива за нове ћелије; маст најбоље гори, те изводи потребан број калорија (потребну топлоту), а угљен-хидрати разлажу се хемијски те својим ослобођеним иапоним снагама вргае механичке послове. Те улоге, истина, нису тако строго иодељене, да не може бити размене, на с тога се и ти саставни делови могу замењивати, али то увек бива по нужди и само донекле. Извесна граница у томе не сме се нремагаити — нарочито, ако се тиче исхране за