Просветни гласник

148

НЛУКА

И НАСТАВА

„ничне стражмештер, те тако је он, као такав, знао „и дисциплинарни ред међу дедом овом завести п „обдржати". Ова основна школа, шш боље да кажем интернат за основну школу, уређена је тек 1807.године. Ади је било тражења и пре тога да се по која основна школа отвори. То тврди писмо иисано нроти Матији Ненадовићу, које гласи: „Пречешњејшп оче нротопрезвитеру Матеј ва„љевскн и особито господнне величајши, вама се „преноручујемо ми свјашченици и прочи кметови „за село учитеља Андреја, и ево има два реда како „је био код нас и ни један ред није свршио, него вас „мблимо и вама отиисујемо да му контрак свежете ,вашсју милостнју. То ми свјашченици и кметови „ипак шаљемо попа Добривоја ш њим. Иза тога ,Шс,љ'ал\\ би из три села три кмета, него су се за'„1ревили у госпоцком посду. „Особито вас молнмо, да нам ви уредите ва„шом заповешћу за чкоду, да му чколу начинимо „с вашим пзупом зашто свак человек иезна шта „је чкола нити пак наука. Свјашченици и прочи „кметови осгајемо на служби, који ми жедимо вама „свако добро. 1806. г. В. Орашце на УнЉе: Марко „Богићевић, Добривоје Јеремић парох; Петар Ми„досављевић и проч." 1 ) На овом писму написаио је протином руком ово: „Бидите да су и онда људи за школама на„глиди и села се потписивала". Осим о !их дата имамо једно врдо важно писмо за основне школе првога устанка. Опо је нисано 16. маја 1806. год. Миденку Стојковићу не знам од кога из прека и с њим јс послан један сандук кљига „са три исалтира, 20 часловаца, 50 буквара, 3 молитвеника, 20 численица и 5 словенских граматика да се иоделе дечици"?) Ја друкче пе могу разумети ову пошиљку, но да је у Миленкову подручју морала постојати каква основна школа, којој су биле потребне гореномеиуте књиге. Мидепко их је, можда, тражио и оне су му носдате. Осим ових података о основним шкодама првог устанка, из којих се види да су шкоде отворене готово по свима варошима ондашње Србије, имамо доказа и у животоиисима поједвних људи онога доба. Тако из живота Јована Ранчића знамо да је постојала основна школа у Смедереву, из животописа Мише Анастасијевића знамо да је једна постојала у Коларима. На исти начин дознајемо да су постојале основне шкоде у ЧумиИу, у Луњевици, у Остружници, у ИиЛевцу, у Глоговцу (у ') Види Гласник сри. уч. друш. Књ. XXIV. стр. 4 и 5. 2 ) Писмо у Академији Наука под бр. 411.

Мачви) итд. Осим тога норед ондашњих манастира морала је такође постојати ма каква врсга ночетних шкода за манастирске ђаке. Свс што наведемо јасно доказује да је у време ирвог устанка било основннх шкода, да је било учитеља, који су децу учили; да је бидо учитеља н са платом, коју им је држава давала и најпосле, да је био н један интернат.

Да номенемо прве учитеље, о којима смо могли иаћи ма каквог трага. Тако, да поменемо Јована РанчиКа у Смедереву, Николу ПиколајевиКа из Остружнице, Вука СтефановиЛ-КараџиЛа као учитеља у Београду 1810. год., Шишу АнастаеијевиКа у Поречу, Михаила НиколиЛа-Ресничанина у .Луњсвици, Јефту, учитеља опих Турића у интернату, у Београду, Јована ПавловиКа — Лесковчанина, којије већ 1818. г. имао 30 год. учитељске службе,.н учитеља Андрију из Орашца у Посавипи. Спрема ових учптеља бида је раздична и по времену учења и по месту, где су учили. Исто тако и по начину, како су се научили писму. Има их из манастира, има их и изјужних крајева сриских, има их из Аустрије а им^, их и самоука из Србије и из школа, које су постојале пре устанка у Србији. Према томе рад ових учитеља био је врдо различан у сваком погледу. II ако не знамо ни број школа у време првог устанка, ни имена свих учитеља, који су радиди ио ондашњим основним школама, опет ми се чинп, да је пајвише школа бидо по Мачви, Посавини, Подунављу и Поморављу; да је по тим школама највише било учитеља из Аустрије, особито у Посавл>у и Подунављу. Према томе, мисдим, даје и метод у обучавању деце био у првим нашнм основним школама опакав, какав је био у школама код Срба у аустријској држави. Међу Србима у Аустрији, у школи владао је онај метод, којн је завео Тодор ЈанковиЛ-Миријевски, који је у Бечу слушао славног педагога Фелдбигера заједво са Аврамом МразовиКем и Стеваном Вујановским. Тодор Јанковић, поред тога што је доцније постао инспектор школа, наиисао је и упут за учитеље под именом: „Ручного книгу, иотребнују магистромг илирическихЂ неунијатскихЂ школг вг ц. кр. государствахг". Ова је књига изашла у две свеске, а рађенаје по прииципима Фелдбигеровим. Међу тим Јанковић се старао да тај свој рад удеси према потреби ондашњих српских школа. Поред тога што је за учитеље с оне стране Саве и Дунава бидо и извесних упустава за рад у школи, што је бпло и извесних начела у раду, што је постојао извесан метод у раду, опет од свега тога