Просветни гласник

149

• било је врло мало у првим гаколама у Србији. Ово се, бар у најмањој мери могло наћи код опих учитеља, који су ма колико учили с оне стране Саве и ■Дунава, као код Јована Ранчића и ЈеФте, београдских учитеља. Али код других, који су учили по мапастирима и но школама у Србпји за време Турака, од свега тога није могло ништа бити. Онн су задржали онај начии у учењу, којим су њих учили у манастиру и у школи. Било је и одступања од тога старог начина, али врло ретко. Ми ћемо видети у колико је Вук Караџић одступно од старог метода, кад будем, ниже, о томе говорио. Што се тиче награде учитељске или плате, она је у време првог устанка такође била врло различна. Знамо из оиога, што рече „Баталака" да их је било који су примали извесну плату од „правитељства", као поменути ЈеФта, што је учио опе Туриће у нптернату. Обичио је било, како у времо првог устанка, тако и у прво време кнеза Милоша, да су имућнији сељаци појединих села желили и тражили да отворе школе, или су сами доводнли учитеља својој децп, као нгго је Никола Милићевић-Луњевица довео учитеља својој деци, те га сам плаћао. Или су се реФенилн и заједнички плаћали учитеља, пошто се погоде. Тако је Миша Анастасијевић, ио евршеној основној школи у Поречу, постао врло млад учитељем у истој школи и од сваког ђака нримао на месец по 10 пара. Како је имао 15 ђака, то је његова месечна плата била 4 грогаа, што данас преставља вредност преко пет динара, јерје у опдашње време дукат вредео 9 до

10 грогаа. Исто тако у Београду иоред оног интерната за Туриће било је још две „нормалне школе", једна с једним, првим, разредом, а друга с „двема класама". У првој школи сваки је родндитељ, вели Баталака, плаћао учитељу за своје дете, дакле исто онако као и у Поречу, а учитеља друге две класе плаћала је црква, „јер је он и једну страну у цркви држао". Према овоме, како ми се чини, сви учитељи нрвог устанка, нрема примању плате, могли би се поделити на^учитеље, који су примали плату из ,правитељствене касе", за тим на учитеље, које су плаћали родитељи поједииих ђака, као што је онај београдски учитељ прве класе, за тим онај учитељ АндриЈа у посавском Орагацу и Мигаа Анастасијевић у Поречу. За тим на учитеље, које су илаћале цркве, нема сумње, ради тога гато су држали певнице у црквама, те певали и помагали при служењу литургије. Алн поред ове награде било је дарова у натури, а било је учитеља, који су једино и нримали своју плату у натури. То су „леграције" у разним стварима. Ја за сад не знам пи једног учитеља из првог устанка да је био занатлнја, те да је поред свог учитељског посла радио и занатили обрнуто, да је радио занат и да му је учитељевање било споредни посао. Али тога је бнло, тим нре, гато то налазимо и доциије у Милогаево време чак и око године 1885. и 1836. То би обично био какав терзија или абаџија, који се занимао поред свог заната јога и учитељевањем. (Иаставиће се) ') Лазар АрсенијевиА', Историја Сри. устапка, I. стр. 362.

0 Д Е Н Е И ПРИКАЗИ

Лекције из српске историје :;а IV разред гимназија. Наиисао Влад. Ј. 1'адојемА, супленат. Први део. Крагујевац. Штампано у штампарији Андре Јовагговића. 1898. ЦенаОбО дпп. страна IV. 80. 8°. Кратка Историја онога дела српскога парода који је живео у ./1азарево.ј држави од 1459. до 1804. год. Саставио 1\ НиколиК проФесор. Крагујевац. Штампарија Петра К. Танасковића, 1898.. Цсна 0-50 п. д. стр. 62. 8°. Прошла годнна донела је једно за другим обе горе напоменуте књнжице, као наставак историје српскога иарода на оном мосту, где су прекннулн

сиоје уцбенпке Љуба Ковачевић и Љуба Јовановпћ. Ковачевнћ и Јовановић написали су уџбеник према ранијем програму за гнмназије и то прпу пбловину - до Косовске битке као уџбеник за III разред, и једну иоловину опог градива, што се прелазило у IV разреду — до краја XV века, као уџбеннк за IV разред. У свнма гимназијама Краљевине Србије са осталим нартијама српске историје, тј. са партијама од краја петнаестог века до данашњих дана, кубурило се н натезало, па тако и данас. Ми још до данас немамо уџбеника за српску историју у целини а немамо ни једно дело, праве, историјске вредности, које бп било образованом Србину, било 19,