Просветни гласник

155

до бапљења у Липисди п штампања своје књиге, онда је оно трајало мало више од тридесет годипа. Ни од кога другог догађаја не може се узети да почиње Доситнјево „странствовиње" до од његова поласка у манастир. И он сам називље тај одељак својега причања Почетак мојега тлутовама. В ако ночнемо рачунање одатле, двадесет и пет година навршава се, кад се Доситеј вратно у свој крај; доласком у своје место рођења завршио је он своје „странствовање"; њега је хтео описати и на њега се односе оне горње речи. Долазак у постојбину послс двадесет и.пет година зацело није обичан догађај; Доситеј је налазио за вредно описати тај слој пут, тим пре, што се о њему имало много лричати. Није пак ништа чудно, што је доцније испричао своје доживљаје и после повратка у Банат. . Кад је ово овако, онда није ни потребпо говорити о оним речима Доситијевим, да се у Банат вратио „после двадесет година отсуствија". И раннје је показано, да је то одсуство морало трајати вишс од двадесет година, а п сам писац у Предисловију одређује тачније то време. 2. Остале су речи у Иредисловију: „Тридесет н осам моји прошасти година напомињу ме, да је подне мојега живота преминуло" и она два места из оДељка „ Почетак мојега иутовања " , из којнх бн се могло извести, да је Доситеју 1783. год. била тридесет девета година. Па ипак Доситеју 1783. год. пије била тридесет девета година, већ четрдесет четврта, а горња му је година била 1778. — баш у време повратка у Банат, кад је завршио нрви велики круг путовања. Поновни долазак после толиког низа година, иеобичне промене које је у месту свога рођења затекао: нема старих пријатеља, вршњаци се иженили и већ имају синове за женндбу п т. д. то је најпре могло навести Доснтеја на речи: „Тридесет и осам моји прошасти година напомињу ме, да је нодне мојега живота прсмниуло, н да се к вечеру приближавам Што ћемо сад? Нншта, на иут, иа пут! Једно нам остаје желити, сиреч, да наша деца и уиуци бољи и паметнијн буду". (Предисловије 4. стр.). И по свему овоме излазн, да Предисловије може битп само из 1778. год. и да се односи па живот Доситејев до те годнне. Томе у прплог нду п она два места из главе Поустак мојега иутовања. Доситеј се у четрнаестој години растао с Банатом, после двадесет и пет година још се жнво сећа тога догађаја, да онисујућн га лије сузе. II то мора навести на 1778. год. н може мало вшне да каже но речи нз Предисловија: да Досптој иосле повратка у свој крај ннје само иомишљао на описивање свога жпвота, већ да га је, можда, н ночео опнсивати. нроовктни гласиик 1899. г.

Тако се учинио бар покушај, да се и то иесагласице изравнају; пнсац ових редака увереи је, да се само па тај начин н могу објаспити, а чптаоцима оставља, да и даље о томе мисле, како хоће. Вражогрнац, 1898. год. Јер. Живпновнћ ПРЕДАВАЊЕ') ИЗ ЧИТАН^Е II РАЗРЕДА О НОСУ Скренути дечју иажњу на себе, ако не чим другим, оно речју: назите! Лагаио, без објашњења метнути прст на чело и управити питања: Где стоји мој прст? — Како се зове овај део главе? Упозорптп их даље на кретање прста, које ће ићи у правцу носа, и питати: Куда иде мој прст? — Где је дошао? — Како се зове овај део иа лицу? (Нос). Децо. нека сваки од вас ухвати свој нос близу чела између очију! — Стегннте! — Какав је по тврдоћи? (Тврд). Зашто? — Шта се налази испод коже? (Кост). Ухватите нос при врху! —■ Стегиите! — Да ли је тврдо? — Него? — Зашто је мекано?. — Шта је испод коже? (Рскавица). На шта личи рскавица? — Да ли је тврда као кост? — Имају ли п друге животиње кости ? — А рскавицу? Кост се не једо, а рскавица? Нос је, децо, доле окренут и гледа у земљу. Шта има доле? (Две рупе). Како се зову те рупе? (Ноздрвице). Да ли их нешто раздваја? — Како се то зове ? — Зна ли ко куда воде ноздрвице ? — Дено, ноздрвице се виде у меком делу носа, то је ово: (показати). У тврдом делу иоса, где је кост, не виде се, али су оне и тамо, само што су уже. Тамо се оне влјугају у много цеви, па изиђу у уста. Затворите уста! — Дишите! —. На шта дишемо? (На нос). Затворите нос овако, (показујући прстима)! — Дишите! — На шта дишемо? (На уста). -Тесу лн уста затворена ? — А кад су уста отворсна, може ли нешто да уђе у уста ? — Шта? (Прашина, муха, ит.д.). Како кажемо за оно дете, ') У ирошлој свесци ми смо донели белешку о угледним предавањима у Београду. Нисмо сиоменули том нриликом, да ћемо но наредби госнодина министра боља од тих нредавава доносити у »Просв. Гласиику* и предлагати за награду. Ово је једно од тихЈпредавања. Поред његове иристојне нисмене обраде предавач јејјош више усмено[-Јмео да да живота своме иредавању, тако, да су га с интересом цратили и одрасли присутници^а иа деду је било нуно поуке. С тога и свраћамо иажњу читаоцима на њега и иреиоручујемо им, да га не читају као обичну лектиру, већ да се код спакога питања зауставе и замисле се у школи иред децом.