Просветни гласник
156
К 0 В Ч Е Ж И Ћ
које иде улицом с отвореним устима? (Зија). Је ди то лепо ? — Још једном, на шта дишемо? •А шта удишемо ? (Ваздух). — Земљу беше покрио снег. И воћке су биле беле. Ветар је дувао право у очи. Ђаци се погурили па трчећи хитају школи. Зашто? — А како је у школској соби? (Тамо је тоило). Какав је ваздух у соби? — А какав беше на улици ? — Шта ми више волимо, тонло или хладно? — Који је ваздух бољи? Децо, ваздух не треба да је сувиШе топао ни сувигае хладан. Најбољи је ваздух умерене тоилоте. Пазите! Хоћу да дишем на уста. (Дисати). Куда иде удисани ваздух? — Да, децо, кад удишемо ваздух на уста, он иде одмах у наше /гело, на ако је хладан, онда наше тело озебе и ми добијемо болест ..... Сад ћу дисати на нос. (Дисати). Нробајте и ви! — Куда иде удисани ваздух ? Тако је; ваздух прође кроз ноздрве у меком делу носа, за тим прође кроз вијуге у тврдом делу носа, најпосле уђе у уста а из уста у тело (плућа). У ком случају ваздух више путује? •— Шта ће бити од хладног ваздуха кад прође кроз нос ? —• Хоће ли се загрејати кад прође само кроз уста? На шта треба дисати? — Какав је ваздух најбољи за дисање? ■Башта. У н>ој иуно мириснога цвећа. Има ружа, има карачФнла а има и Других трава што миришу .... КакаЈ! је ваздух у тој башти? — Зангто мирише ? — Ко даје мирис? — Ко пам каже да то мирише? (Нос.) Дете је прошло поред једне стрвпне бачене у неку рупу. Оно је одмах затворило нос Зашто ? — Ко нам каже да то смрди? Како се зове непријатан мнрис? (Смрад). Шта треба да урадимо, кад нам нос јави да негде нешто смрди? (Да се уклонимо). Нађите ио једну реч која казује да нешто миригае?... Кажите ми неко место у гаколској дворани да иегато смрди? — Нско место у околнни? Где расте цвеће? — С које стране долазе мириси, с доње или горње? — Зашто су ноздрвице доле окренуте? На шта треба дисати? — За гато нам нос јога треба? (Да мпригаемо). Да, кроз нос удишемо ваздух и носом миришемо. Нос стоји више уста; загато'? — Што мећемо у уста? — Смемо ли метнутп нокварено месо?Хоћемо лн метнути друго гата, ако удара и смрди? — Ц1та нас чува? (Стражу, да у уста не уђе гато иокварено). Још? -- Шта нам вели заваздух? Какав ваздух треба удисати? Кад^дете плаче, тече му пешто из очију. Шта? (Сузе). Како со зову таква деца? (Плачљива). Има
деце којима увек вири по нешто из носа. ПГга ? Како се зову та деца? (Слинава). Ко воли да нољуби слинаво дете? — Једпо слинаво дете пољубило је госпбдина у руку и на руци беше нешто остало. Шта је то било? — Је ди то лено ? Можемо ли се сачуватн од тога ? — Како ? Шта треба да има сваки у џеиу ? — Ако нема мараме, може нмати какву крпицу. Треба ли рукавом брисати нос? — Треба ли се усекњнвати пред другима? — Је ли летш голим прстима? — Треба ли из носа бацати онде, где људи нролазе? — Треба ли то лупити о патос? — Да ли ко воли, да то видн? — Како му је кад види? — Где се треба усекњнвати ? — Како ? . Нос треба да је празан, али има деце чиј је пун. Чега? Може ли слинавко да дише на нос? — А да мнригае ? —• Хоће ли њему нос рећи гата смрди? Да ли његов нос чува стражу ? — Је ли то лепо ? Кад неко кија, шта му кажемо ? (На здравље). Зашто кија? — Да ли нос може да се разболи ? — Како се зове та болест ? — Да бисмо се, децо, сачували од кијавице, добро је, да нри умивању увек успемо чисте хладне воде на длан, па дато шмрчемо у нос. Тако се нос осиажи, те лако нс озебе. Све ово, децо, о чему смо сс ми разговарали, нанггамиано је у вашој читанци. Ја ћу то ирочитати, а ви гледајте у мене и слушајте. Али јога нешто. Шта треба урадити код тачке ? — Код запете? Где јоги? — Сад ћу читати. (Прочитати цео чланак тачно, течно и леио. Брзина читања зависи од тога, колико је раније у I разреду обрађена техника читања. Свакојако спорије читање даје бољи ресултат). Читати. (Тумачење речи). Видимо ли мирис ? — Можемо ли га осетити ? — Шта је то мнрнс? — ПГга је то „немио мирис"? — Шта „мио" ? — Омирисао неко кацу од покварена куиуса, на вели : удара. Шта му је то удара? — Шта је то отров ? — Сме ли се јести ? — Шта ће бнти кад човек ноједе отров ? — Који је ваздух отрован (Покварен). Које је јело отровно ? (Поквареио).. Сме лн се удисати отрован ваздух ? — Смемо ли јестп отровна јсда? — Шта јс то покварено месо ? — Пдесннв хлеб ? — У мом дућану, велп један бакалин, има соли, ниринџа, шећера, каве и друго којешта. Шта му је то „друго којегата" ? — Шта је то јело? Пиће ? — Деца воле пасуља да једу ; позвала и деду да с њима заједно вечера. Једиге, рече деда, то је за -децу добро, ади мепн гакоди кад вечерам. Шта му је оно „шкоди" ? — Да ли шкоди покварен ваздух ? — Ајело? ит.д.