Просветни гласник

167

чељсм за ђаке основпих школа. Београд. Накладом I књижаре В. Валожића, 1898. Штампарија код ,,Просвето" — С. Хоровида. 8°, стр. 53. Као што сам наТиис казује, ова је' кнлшица ћамењена ученицима осНовних школа, да их научи: Кад и како ваља да одговарају на јектепија у цркви и кад бива рипидно обдачсње. * Кратка ноука о гајењу свилених буба. Са сликама. Београд. ЈИтампано у Државној Штамиарији Краљевине Србије, 1899. 8°, стр. 41. У овој књижици, која је штампана као издање одељења миннстарства народне ирпвреде за земљорадњу и сточарство, изнете су нотребно ноуко о гајењу свилене бубо : о соби, у којој ваља да се -гајс свилене бубе, креветима н осталоме, нрибору ш гајење ; извођењу свилених буба ; лишћу бслих дудова, којима се бубе хране; храњењу и нези свилених буба ; завијању свилених буба; болесгима свилених буба. У нарочитомо чланку .говорн се о томе: шта кога дана ваља радити нри неговању свилених буба. Учитељима народних школа топло препоруЗујемо, да ову корисну књижиду набаво и са ноукама, које су у њој, познаду н својо ученике н њихове старије, * Слике за очигледну наставу. — Издање књижаре Мите Стајића, у ЈЗеограду. У књизи је шеснаест великих страпа, у којима је много слика, у боји израђеннх, које ваља да нослуже очигледној настави. На првој је страни представљена нородица, на другој унутрашњост дома, трећој дечје играчке, четвртој спаваћа (?) соба, и на даљим странама приказују се децн: кухиња, лгнвад (?), башта, домаћа стока, мупгка п женска школа, пролеће, лето, јосен, зима, иоље, жељезничка станица, и град, трг и улица. Ове су слике рађене за Немце, иа су овдо уз иоједине слике само мосто немачких нмена дошла српска, не баш увек срећно иреведена. * Од 8ате <1о АЈНје Бо^иот 1 Негсе^оушош. СгЦсо га ш1ас1е2. Каргвао ЈиИје КешрЈ 1 . ЈЈ 2а§гећи. Тћ вкага 1 1Ј1ов'гаПја К. АЊгесМа. 1898. 8°, стр. 122. Ово је тридесет шеста књига у књшкннци за младеж, коју издаје Хрв. нед. књ. збор. У њој су, као што и натнис казује, нутописне цртице из Босне и Херцеговине. Цртице су доста цовршне и рађено са прилнчно нристрасности. Алн је за то техничка израда књиге одлнчна. А иодесет врло лепих слика из ових српских крајева, којима је књига у истини украшена, иомоћи ћо, те ће младеж, којој су ове путоиисне цртице намењене, са захвалношћу примити ову књигу. * АпГип ЖетсГс. Ггађгана (1је1а. ХЈгесИо 1 иуос! пар18ао МгШој 8гере1. 8а зПкош рјобпјкоуош. 2а§гећ, 1898. Т1бак К. А11)гећи. 8°, стр. XXXII и 464. Немчић је у Хрвата један од најбољих учоника и носледника Станка Враза. Његово со нежне лирске песме доста ириближују Вразовим песмама. Од изабраних списа Немнићевих у ову су књигу ушле: иза-

бране иесме; Квас без круха, или Тко ће битн велнки судац, весела игра у четири чина; Удес људскн (уломак недовршена романа) н Иутоситнице, којих јб дбсСт: * Роу1е$! најиоу1је^а угегаепа. 0(1 §о(Ппе 1815. с1о цо<Ппе 1872. Ро пај1)о1јЈћ рдвсШ паргзао 1мп Ла1>аг. 8а кага1ош 1гаепа 1 81уап. 2а$гећ. Т18ак К. А11)гећ1а, 1898. 8°. стр. 469. У овој „иовиести", која јо израђена нарочито но Конст. Ви11о-и, излажу се светски догађаји од пада Нанолеонова, па све до мученичке смрти цара Александра 11. Прпказанн су и догађаји на словенскомо југу. Догађаји се нижу, „онако и оним ргдом, како Су се збили, а не унушгајући се —* н ради већином неприступног н још критиЧно НоОбрађеног новјестног граднва овога времена — у никакву потању оцјену појединнх Догађаја". Ово је по реду дванаесга књига „СвјетсКе ПОвиести", коју издаје Матица Хрватска. * 8Ике ођсе^а гега1јор18а. Хар1вао Р-г Ттп Ногс. Кпј1§а ре!а. Еугора: — 81ауеп8ке. 4г2ауо. 1)10 ргу1 КибЦа. 8а 97 зпка 1 јес1пот 2ет1јор1бпот кагЈот. Хадгећ. Т1сак Каг1а А1ћгећ1а, 1898, 8°, стр. 393. У овој књизи , која је награђена из Фонда грофа Драшковића за 1896. годину, говори се о историскоме развитку моћне Гусије; светскоме ноложају међама и разуђеиосгн њених обала; внсинској разгранн ; становништву; материјалној и душевној култури; државноме уређењу, цркви, војсцп, сталежнма, и о градовпма н месгима. Књизи је придодана н лепо израђена карта Русије. Ово је први део пете књиге Слика из општега земљописа, које издаје Матнца Хрватска у својој ноучној књижници. У другоме делу ово књнге бнћо ониси Србпје, Бугарске и ЈЈ,рне Горе. * Шшкка киј1/еуно81 1 1а1лп8кј јегјк. Го Т. В1г11и 1 0. ЛУеЈбепи рпгесИо МгШој У.гере1 . 2а§гоћ. Т1ба1с Каг1а АЊгесћ1а, 1898. 8°, стр. VII и 142. Чини трећу књигу Књижнице за класичну старину, коју издаје Матица Хрватска. Књига је подељена у два дела: у првоме се говори о римској књижевности, а у другоме о латинскоме језику. Гимска књижевност Је изложена нрема добпма: старинско доба, Цнцероново доба, Августово доба, епигонско доба и доба нронадања.. У другоме делу су четири одељка: језик и народни значај, језик и развој културе, цеснички говор и ироетонародни говор. * КкеноГошт тгђгаш 8р181. ЈОш ргуј. ШгцроШја. Ггеуео 1 иуоб.от роргаЛо 81јерап 8епс. 2а^гећ. ТЈбак К. 'АЊгееМа, 1898. 8°, стр. XIX н 249. У Кироцедији се, као што је већ познато многим читаоцима нашим, износи живот и рад првога нерсијскога владара Кпра. С:шо што КсеиоФону, иисцу Киропедије, који је после Херодота и Тукидида најбољи јелински историк, иије у Киропедији било стало много до историјске истине, те је у томо спиеу прнказао Кпра као пример правог владара, на кога би ваљало у оно доба да