Просветни гласник

118

СЛУЖБЕНИ ДЕО

доноси као ириродну последицу: да је за све гране математике за један разред и једна оцена. Иа ипак, дознао сам, да се у неким школама из математике дају ученицима две оцене, једна из аритметике оди. алгебре, друга из геометрије. Скрећући Вам пажњу на ово, препоручујем Вам да учините што треба да се учињене грешке, ако их је било, у горњем смислу исправе. ПБр. 2059 23. Фебруара 1899. год. У Београду Мииистар иросвете и црквешх иослова, Аидра Ђорђеви^ћ с. р.

Управител.има Виших Ж. Школа (Праиила за иолагање нижега и вишега течајног иеиита) 'У прилогу овога писма шаљу Вам се Правила о нижем и вишем течајном испиту у тој школи, која сам ирописао на основу одредбе члана 14. закона о Вишој Ж. Шкоди, и према којима ће се течајни испити извршити већ при крају ове школске године. Из ових Правила увидићете да су у превођењу ученица из нижег течаја у виши учињене доста знатпе олакшице. Зашто је ово учињено лако је схватити кад се има на уму садашњи задатак те школе. Виша Ж. Школа није више школа за давање каквог стручног знања, за спремање учитељица, него школа која има да даје опште образовање и васпитање и да српске кћери спрема да буду добре Српкиње и ваљане домаћице. И кад се има ово на уму, онда је појмљиво за што је иотребпо да кроз оВакву школу прође што више учеиица и зашто је потребно да се у превођењу ученица из разреда у разред и из нижих течаја у виши пе стављају онолике отежице, не истичу онолики захтеви колико би се то морало чинити да је то школа која би давала какве држ. службенике. Разуме се, пак, да и у овоме иослу мора бити неког одабирања и да се неће и не сме све пропуштати, у интересу саме школе, њеног угледа и даљег рада. Оне од ученица, које би својом неспремом биле сметња успешном раду у старијем разреду, морају се оставити да разред понове, да би могле успевати п напредовати оне које се у старији разред буду превеле. Имајући све ово на уму, Ви ћете се постарати да се како у вршењу ових Правила тако и у раду разредних већа при нревођењу ученица из разреда у разред унесе онолико обазриве благости колико

је то потребно у школи са задатком који она има и који је горе поменут. ПБр. 1931 12. Фебруара 1899. г. у Београду Мшистар иросвете и црквених џослова, Андра ЂорђевиЋ с. 1'.

ПРАВИ^А ЗА нижи и виши течајни испит у вишим женеким шкодама На основу одредбе члана 14. закона о Вишој Женској Школи и одредбе члана 47. закона о средњим школама, а у вези с расписом својим од 23. октобра пр. год. ПБр. 19083. утврђујем ова правила о полагању нижег и вишег течајног испита у вишим женским школама: 1. Цве ученице III и VI разреда, без разлике успеха, подагаће течајне испите: а) ученице Шразреда : из српског језика, рачунице и домаћег газдинства. б) ученице VI разреда: из српског језика, једног туђег језика (по избору) и педагогике. 2. Ученице, које би имале слаб годпшњи успех из ког другог научног предмета, полагаће испит (годишњи) сем из горе поменутих предмета, још и из тог предмета. * 3. Из свију других предмета оцена годишњег уснеха уноси се у еведочанстно о нижем или вишем течајном испиту. 4. Ученице, које би на испитима добиле више од три слабе оцене, оставиће се да понове разред. Онима с мањим бројем слабих испитних оцена допустиће се да испите нонове у почетку нове школске године. 5. Оцена „добар" сматра се као довољна за прелазак у старији разред. Но разредно веће може одлучити, да се у старији разред преведу и оне ученице, које" би по положеним поновним испитима имале из ког научног предмета и слаб успех, ако само из ког другог научног нредмета имају оцену врло добар и ако су примерног владања. 6. Течајни су испити усмени а учепице ће се увек испитивати само из главнцјих делова дотичних предмета. 7. У испитном одбору и за нижи и за виши течајни испит морају бити увек три члана: управитељ или разредна наставница као председник, наставник (наставница) III односно VI разреда кога уиравитељ одреди, — као чланови.