Просветни гласник

121

споразуму и напоменама, учињеним од стране чланова Савета на састанцима, на којима је већано о паставним плановима. Савет је, са свима.иротиву једиог гдаса, примио преддожену основу као своју. Савет је за тим, (с обзпром на своју ранију одлуку о иозиву ванредних члаиова у саветске седнице) одлучио: да се примљена основа изнесе на претрес и одлуку Гл. Просв. Савету, на чиЈе састанке да се. нозову и сви ванредни чланови Савета који су у Београду. У Г. Милоје Влајић, члан Савета, усмено је реФерокао о молби г-ђе Зорке Иоповићке, учнтељице, која је молила, да јој се нривремене годиие учитељске службе нризнаду за нензију. По саслушању овога реч>ерата а са обзиром иа нов закон о народним школама Савет је одлучпо: да се молба г-ђе Ноновићке не може уважити. Овим је овај састанак завршен.

САСТАНАК 723-1.и 22. јануара 1899. године Били су : иредседник : Др. Војислав Баки1>; иотирсдседник : Стеван ЛовчевиК; редоони чланови : Др. Светолик Радованови!., Богдан Нононп)., Михаило Маркови!., Сретен Стојковнћ, Јован Мнодрагови!., Јован Т>. ДокнЦ Дука ЛазаревиТ. н Мнлојо Влајић. Оословођа: Нетар Ј. ПетровиК. I Прочитано је иисмо г. министра просвете н цркв. послова од 28. децембра нрошле године ПБр. 21992, којим се снроводи савету на оцену молба г. Сретеиа Ј. Ђорђевића, књижара, да се његовазбирка геометријскнх облнка нреиоручи свимашколама као очнгледно средство за успешинје нредавање геометријскога цртања. Савет је разгледавши збирку нашао: да су ови облици мали, а при том и скупи, те с тога и неподесни за намењену сврху, на је одлучио: да се ова понуда г. Ђорђевића не може као корисна препоручити. II Прочитано је нисмо госнод. министра нросвете и цркв. послова од 18. јаиуара ПВр. 885, којим се снроводи молба г. Стеве Ст. Мокрањца, учнтеља невања у гимназији „Ераља Александра I.", да Савет на основу чл. 65. и 141. закона о средњим школама да своје мишљење о томе: да ли молилац заслужује да буде постављен за кишег учнтеља вештина.

Савет је одлучио: да ову молбу проучи и о о њој на идућем састанку реа>ерује г. Богдан Ноповић, члан Савета. III Нрочитано је писмо г. министра просвете и цркв. послова од 18. јануара ПБр. 507, којим се позива Савет да оцени молбу г. Карла Маћејке, учитеља музике и нотнога невања у ниротској гимиасији, да ли он, но својим квалификацијама и досадашњој служби, заслужује да буде постављен за вишег учитеља тих вештина. Савет је одлучио: да модиочеву молбу и све уз њу примљене документе прегледа и оцени члан Савета, г. Богдан Поповић, и да на ндућем састанку поднесе Савету своје мишљење о њима. IV Пословођа чпта реФерат г. Петра А. Тнне, ироФесора, на Аритметику за 111 разред средњих Јнкола од Др. ф. Хочевара, коју јс издала књнжара Љубе Јоксимовића. Тај реФерат гласн: Главном Просветном Савету Нрема ннсму Савета од 29. октобра ове.године ОБр. 83. прегледао сам „Аритметику за III. разред средњих шкода" од д-ра Ф. Хочевара у нреводу ненознатога иреводиоца, коју је поднео њен издавач г. Љуб. Јоксимовнћ — с молбом да се она усвоји за уџбеник у средњим школама. Хочевар је призиат школски књижевник и његовн су уџбеиицн усноишо нримењеии у Аустрији. Избор је дакле изнад критике. Кад бисмо додали томе и то да је у књизи обухваћеио све што је нрограмом нроиисаио за III разред средњих школа, онда се чшш да ие може бити нриговора поднетој књизи. Па ипак има. Ито.један нрилнчно замашап нриговор : Хочеваров је уџбеник цела аритметика, иосебна и општа заједно. У носебној су свс радње, сви нринремни послови детаљисани, а у оиштој је концизноот толика да. се избегава чак и нозивање иа онште појмове, јер су они разрађеии у посебном делу и наставник може подсетити ученнка, унутити га на наноредне ставове у иосебиој аритметици, ако осети какву оскудицу. У нреводује та могукност искључена. Издвојивши овако општу аритметику од носебне, нреводилац ,је пресекао једну органску спону, те овај други део иема довољно живота. Преводилац је то осетио и сам, јер је нонунно иревод уметањсм тачака 22. и 23. (сгр. 35. и 36.), у које је уиео главне појмове о мери и садржатељу. Овако јс ваљало поступНти на неколико места, бнр при нриступању свакој новој радњи. Јер сем тога што је „гереШш та!ег зинПогит", потребно је јо.ш — нарочито у оиштој аритметици — да радње не искрсавају ненадно прод учоникс, него да једна ствара друту, а ова да се иаслања на ирву, све док сама не стане на своје ноге.