Просветни гласник

172

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Да би се ове неправилности отклониде, препоручујеи Вам, да саошптите свима наставницима у повереној Вам шкоди, а и сами да се старате, да се на време обраћају, преко Вас, за повишицу молбом, снабдевеном таксом у пепоништеним таксеннм маркама, нрема чл. 54. т. бр. 25. тач. б. закона о таксама. ИБр. 2.222. 26. Фебруара 1899.год. У Београду. Минисгар иросвете и црквених иослова, Андра ЂорђевиЋ с. р.

Свима директориша средњих шкода (0 иисменоме течајноме исаиту из сраскоги језика) Поводом питања директора једне средње шкоде како ће се вршити писмени течајни испит из српског језика прописаи Правилима од 28. пр. мес. ПБр. 999., саонштава^Вам се накнадно ово што иде: а) Писмени течајии исгшт вршиће се одвојено од усмеиог испита и раније од овога, како би наставник српског језика и нспитни одбор имади времена да задатке прегдедају и оцене; б) Писмени ће задатак увек бити из круга оних врста нисмених вежбања, која су Наставним пданом нрописана за III и IV разред средњих школа; в) Израда писменог задатка може трајати највише један час. ПБр. 2671. 11. марта 1899. год. у Београду. Мипистар просвете и црквених послова, Андра Ђорђевић с. г.

Свииа дирекгорима средњих жкода (0 иримању учсника ириватних средпих школа у току школске године) Днректор једне средње шкоде обратио се Министарству Иросвете иитањем: да ди се ученици ариватних средњих шкода, које су ностале на осиову чл. 7. закопгС о средњим школама, могу примити за редовнс ученике државних средњих школа, када би за којега од њих у току шоклске годиие таква потреба наступида. Како су приватне средње школе, које су основане но одобрењу Министарства Просвете, и по квалиФикацијама наставника, који у њима раде, а п по својем унутрашњем уређењу, у свему једнаке са државним средњим школама, то је онда иотпуно онравдано, да се такви ученици могу примити у државну средњу школу и у току шкодске године,

ако само претходно испупе погодбе чл. 24-ог закоиа о средњим школама. Саопштавајући Вам ово ради зпања, ирепоручујем Вам, да се у даној нрилици према-<«05Г п управљате. ПБр. 2838. 15. марта 1899. г. у Београду. Мшџстар аросвете и црквених иослова, Андра Ђорђеви-ћ, с. р.

Свиша школскил надзорницима (Угледна аредавања) Рад у шкоди састоји се поглавито у давању наставе, којом се помаже ученицима да што/дакше прибављају иотребна знања и вештиее. Њим се има да оствари и оиај задатак, који је закон одредио народним шкодама. По томе рад у шкоди не сме бити једностран. Школским радом не сме се дакле аотиомагати само интелектуални развитак него се морају развијати и образовати и осеКања и душевна расиоложеност, мора се снажити и јачати воља и тежња за оним, што је истинито, лсио и добро, и морају се стварати и утврђивати моралне идеје. Тек оваквим свестраним утицањем на душевии живот ученика, а норед иотаомагања и јачања телесног развитка, може се постићи и остварити опште образовање и васпитање, које је потребно свакоме човеку без разлике подожаја у друштвеном животу, и које је закон иоставио као гдавни задатак народним школама. Тога ради настава шкодска може бити нотпуно васнптна само онда, када учитељ поред јаког и стварног прегаоштва има довољно вештине и чскуства у давању наставе и кад се његова вештина и искуство оелањају потнуно на оним основним знањима, која су иотврђена данашњом науком о настави и васпитању. Неоснорно је да учитељи данашњи имају, впше или мање. извесног знања, вештине на и прегаоштва у шкодском раду. Без тога они не би могди ни бити учитељи. Ступајући у учитељску службу они су то знање н вештииу донеди из оних школа, у којима су се сиремали за свој учитељски позив. Ади је исто тако иеосиорно и то, да и знање и вештина, која је потребна за правилнп шкодски рад, може поћи сасвим погрешним нравцем просте рутине, којом се постизава само иривидан а не стварни успех. Оно н јесте ггоглавити узрок, што се до сада у основним школама једнострано кретада настава само у правцу интедектуадног развијања, а на штету других страна душевнога живота, тејеона била већим дедом неваспитиа.