Просветни гласник

200

ОДЕПЕ

И ПРИКАЗИ

После испита родитељи ђачки дадоше учитељу, ко талир, а ко дукат, као дар". 1 ) Из овог посдедњег навода види се од прилике и како је текао испит и чиме су деца награђивана за добро нладање и учење а чиме и подстицана да боље уче. Да ли је овако било и по другпм градовима, за сад ништа не могу рећи.

Треба рећп коју и о школској дисциплиип и методици онога времена. За дисциплину потпупо се може применити оно правило које је било крајем 17. а почетком 18. вска. У старом српско-слоненском буквлру пз прве ноловине 18. века стоји оваква наредба учитељима: „Не оклевај младенца да казниш ; јер ако га „бијеш штапом, нсће од њега умрети, а бијући „га штаиом душу ћеш му избавити од опаке и зле смрти". 2 ) Ово правило иримењиваио је свуда у основним школама прошлога века, па разуме се да је примењивано и у основним школама првог устанка. Да се заиста тако поступало и у ондашњим школама такође се да видети из учитељског рада често помињатог учитеља Јована Ранчића. Његов ученик причаше за њега: „Он је често ишао по улицама, те дозиавао „како му се који ђак влада, па би тек сутра рекао: „Мени је моја тица казала да се ти (казавши но имену који) ниси добро владао, или ниси слу„шао мајку, или си псовао што, него оди да клечиш"! „Такав ђак морао је четврт часа клечати. „Он је некад и батинао по којега ђака. „А колико је коме ударао? „Колико је хтео. „Само викне двојицу, те кривога ухвате и оборе га и онда бију док он не рекне: „Доста! „Многи ђак носле тога боја није могао по два три дана сестп од бола... „Иосле Ранчића било је учитеља који су тукли много жешће, а још кад бију нареде да сва школа у глас пева. „Возбраној! те се не чује писка оног, кога туку". Дакле, главно иедагошко средство беше батина. У осталом није ни чудо! оно се догађало на освитку деветнаестог века. Али батиоа беше главнн подстрекач у основним школама наше отаџбине све до седамдесетих година овога века. Не само у основним школама но и као грађанска казиа. Ј ) Кнежевина Србија етр. 146. 2 ) Глаеиик Сри. учеп. друштпа кн>. XXXIV., стр. 02.

Кад је реч и о методу учења, да се зауставимо мало више на овом месту. Да видимо како се учила азбука и пре првог устанка и за време првог устанка. За историју школа то је врло важна ствар у општс а на посе за нас, што тако дуго чамисмо нод туђипом. Први буквар српско-словепски од годппе 1717. изнео је и описао Стојан ПоваковиЛ у „Гласнику Срп. Ученог Друштва" књ. 34. од стр. 53—85. То је рукописни буквар. Према свему што је тамо нзиосено види се да је тај буквар синтетичнога метода. Ова снстема отпочнњо поједипим словима, па прелази на склапањо разипх слогова, речп, омањих и већих реченица. Тако н овај буквар отпочиње одмах склапањем слогова од два слова, састављених из самогласника и сугласника. Метод по којој је овај буквар рађси, јесте најстарији и за оно времо најраспрострањеиији. Претрпан је гомилама појединих слогова без икаквог смисла. После овог буквара, који је, како иоменух, рукопис, долази ваљда прво штамиаи буквар у Сриству од 1776. године под насловом: „Первое учеше хотлшимђ учитисл книгђ нисмеин словенскимп називаемое бВкварв. Сђ многими полезив1мп и потребннми наставленјлми, по которима возможно вб краткомв времени Отрока, не токмо церковннл но н Гражданск1л Славенскаго Лзнка Пнсан1Л совершенаго читати обУчити; кт> прлмомУ Бгопознан110 и Бгопочггашш наставити; и кв поннтш разннхт> вђ ГраждаискоиТ) житјн н8жннхђ вегцеи привести: Нннћ первће ради употреблен1л Сербскаго ВЗношества издан г в". Као што се из наслова види, ово је први буквар штамнан са наменом српској деци. Кад је издан и где не стоји забележено у наслову. Стојан НоваковиК у својој „БиблиограФији" (стр. 16.) држи да му је писац Захарије Орфелин и да је штампан у Млецима године 1776. По други пут овај је Буквар штампан у Бечу, у штампарији Јосифа Курзбека 1792. И једаи и други примерак имао сам при руци. Али ћу се задржати при првом издању. Како су се српска деца мучила са. букварима пре овога и колико су времена губила најбоље се види из предговора овог буквара. У њему се на страни 3 вели: „Само искуство ноказује да српска деца учећи „читање словеискнх књига много времена губе у „самом ночетку, на поред свега тога мало их изађе „из школе, који би могли без погрешке нравилпо „и добро читати. Узрок је томе тај што они у са„мом иочетку немају темељитог упута". Осим тога узрок је тај, што српска деца пре учаху из некаквог