Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

201

московског мањог и кијевског већег буквара, али који су удешени за 1'усе а не за Србе, јор је изговор речи „веома отм^нное, учителеи же сиособ н 1,1 хје > ие весма много", те за то они буквари нису српској деци од велике користи. Баш та невоља и нагнала је писца овог буквара да га напише. Он нели даље у предговору „Тога ради усрдија к оте„честву понудило иастојашни буквар внов издати, „с таквими правилами и при.мочеаијами, по кото„рима кажди учитељ детеј, хотја собоју и не со„вершенаго искусен бил, может отрока соверше„ному за веома кратко време без великога труда „наставити. Всаки уверен может б.чти, а дело тоже „покажет что есла родитељи и магистри будут по „нредписаннм правилам во обученији детеј својих „поступати, небудет нужди протеје чтоб дети потом „и из протчих книг чрез времја тољ долгоје чп„тати училисја како то доселе чињено; або јести „множисеј буквар два илитри крат пред писанпм „образом проучат, то они готови и способни бу„дут свакују иечатнују књигу иравилно и скоро „(брзо) читати". Писац се пишући овај буквар, како сам вели на стр. 4 угледао на најискусније народо, који со старају да им младеж усиева у наукама. Занимљпво је како он упућује оне, који хоће малу децу да учо азбуци како да раде. Он тражи да се начини онолико четвртастих картона колико има слова у азбуци, да се слова испишу но величини картона и да се сад сваки дан дају деци по два картона и да им се показује, како се на картону зове које слово, нпр. А, В. итд. Дете ће те картопе имати у рукама по цели дан и играјући се с њпма, научнће нх. 0 тврди да ће тако, и дете, које је тек проговорило за 15 дана научити азбуку (стр. 5 буквара). После предговора долази Глава ирва: 0 ппсменнма. И одмах ту воли: „Славенска Црквена Азбука има тридесет и девет писмеиа, којих начертанија и имена сут следујушчија". И одма иснод овога излаже у великим и малим словима азбуку у 39 писмена. Према сваком слову одмах н име његово. На пример: Па, аз'ћ.. Ги;. к8ки. Ек, к-кди. Гг, глдголћ. итд. у два ступца на две стране изложена је цела азбука. Велика слова штампана су у црвеној боји, исто тако и почетиа писмеиа од имена слова, док су мала слова штамнана црном бојом. Да би дете још боље слова упамтило, писац на страни 9 наводи још три пута азбуку.

Један пут као велика, други путкаомала и трећи пут обрнутим родом. За овим гшсац прелази на деобу слова на самогласнике, сугласнике и безгласнике. За тим у наиоменама при крају стране 10 и на 11 излаже где долази в, а где т>, шта јо Ш. Објашњује писмо /л и вели како азбука треба да има слово и и и, да би се могле извесне рсчп разликовати једна од друге ппр. бити што значи тући и бити што значи бпти, постојати. У примедби IV на стр. 11 вели, да кад се дете унозна потпуно са црквеном азбуком тако да кад се пита, одмах одговори које је које иисмо, онда треба ирећи на грађанску азбуку, коју он излаже на стр. 12. Пише велика и мала слова с придатком малих црквепих слова црвеном бојом штамнанпх. Грађанских слова мањо је но црквених. Њих има 32. Остало исто је као и напред, још дваред навођење азбуке и деоба на самогласнике, сугласнике и безгласнике. За овим на стр. 14 у напоменп говори о српском слову ћ како се двојако изговара, наводећи речн: хо&у, веК, будуКи, чађ, ђаво. Тек кад дете научи обе азбуке, кад научи шта су самогласници, шта сугласници, а шта бозгласници, што сво учеиик мора нобројати редом, онда се прелази на главу другу: 0 слоговима. Ови слогови састављени су из два слова (сугласника и самогласника) и то уз свако слово ио два пут, црквено и грађанско. То иде овим редом: Ба, бе, би, бо, бу, бн, 64, бго, бл Ва, ве, ви, во, ву, вн, в4, вго, вл итд. уз сваки сугласник. Исто тако и уз грађанску азбуку. Иисац у нримедби на страни 17 вели да овде у овим слоговима треба ученик само слова да иокаже, а учитељ слогове да изговори, а дете да их понови. Ове слогове писац је узоо, не обзирући се на друге букварс. из петроградских и латинских буквара, да би деца лакше савладала. Занимљиваје на стр. 18 друга иримедба зашто није узео већи број слогова. Вели да није хтео узети зато да деца учећи те слогове не би губила време бадава. После овога долази глава треИа о речима. Одмах вели да се речп деле на једносложне, двосложне и вишесложне. Писац тражи да учитељ пази код ученика да они у читању речи сваки слог изговарају јасним гласом и сваку реч чисто по нагласку (примедба I стр. 18). Да напоменем још и то да су у иетој глави овога буквара додане побројанс скраћене речи са титлама, које се налазе у црквеним књигама. Захватају страну^28, 29, 30, 31, 32 н 33. За оним одмах долази иитерпункција у црквеним књигама, па за тим на стр. 34 интер-