Просветни гласник

202

НАУКА И

НАСТАВА

пункција у грађапским књигама. Овде јо буквар у главном спршен. У глави шестој долазе чланци „о Вогопознанију" и „Богочестију". Ова је глава подељена: I 0 Бозћ, II о божијем иромисл!;, и III о закону божијем. При крају опе главе побројане су књиге, из којих је састављено Свето Писмо, прве књиге старога па за тим новога завета. У глави седмој долазе молитве. У глави деветој долазе бројеви или Аритметика. Ту долазе цифре тројаке, црквене, грађанске (арапске) и латинске (римске) од 1—10.000. Најпосле долази последња глава о грађанским стварима. Ту долази о времену. Деоба времена на године, месеце, недеље, дане, часове и минуте. За овим долазе нмена четири едемента : огањ, ваздух, вода и земља; пет чула; имена седам метала: олово, коситер, гвожђе, злато, сребро, бакар и жива (живо сребро) са својим знацима. Одмах носле овога ггрви појмови из геограФије, где су у кратко описана четири дела света: Европа, Азија, Африка и Америка. Најпосле на страни 96 долази одредба историје и њена деоба. Тим се завршује овај буквар. Значајна је наномепа овога писца, коју је учинио на крају стране 24 иод иримедбом VI. Он признаје да српска деца проведу по три и четири године и прочитају по неколико пута часловац и псалтир, па тек једва добро да читају. Томе је вели узрок тај, што деца немају темељитог упуства „вт> позианш и складмваншо писмснб ". С тиме, вели, да је потребно децу толико вежбати докдо не узмогну потпуно правплно састављати из писмена слогове, из слогова речи, п тако ће се, мисди писац, брзо навикнути да читају. Види се, дакле, да је с раиијим букварима, особито московским и кијевским, ишдо врло тешко учење азбуке. То најпосле видимо и из „Мемоара" Проте Матије НенадовиКа , којп је учио буквар и азбуку у некаквога попа Станоја, пароха из Вранковине. Ово је било баш уз „Кочину Крајину". Сам прота овако говори о свом првом школовању: „Ја „почнем учити у једном моековском буквару, кога „су зачална слова сва црвена била; и учио сам „овако: „аз, буки, веде, глагоље ит.д. а срицао сам „овако: буке—рци—бр, веде—рци—вр, глагоље„рци—гр ит.д. Од оно доба до данас (Мемоари пи„сани између 1833.—1838.) јошт нпгде нисам видео „онаког буквара. Мој сирома попа, Вог да му душу „прости, како је он сам учио, онако је и мепи по„казивао.... Ја код попа Станоја пзучим тај врлет„ни буквар, и почнем часловац, и у месецослову „изучим свеце казивати...." (стр. 23 и 24).

Какво је било ово што је прота Матија научио, ево опет нека он сам каже. Препгавши у време „збега" с оне стране Саве оде у Ашању, одатле у Купиново „неком Игњату Сабову, старцу од 70 „година. Он је био стар, честан, добар и врло по„божан, и учаше шесторо деце приватно у својој . „кући. Како дођем посади ме с њима за астал и „запита ме брат Игњат (он се није дао друкче „звати...): „Шта си учио и гата знаш?" Ја му од„говорим, да сам све што треба изучио и да све „знам. — „Е добро" рекие он, „кад си све учио „и све знаш а ти бар седи и слушај, како ова „деца читају" — и тако сам седео ја за асталом „читаву недељу дана, а он ми иишта не казује да „читам. Ја онда помнслим, баш су мене добро ка„зивале моје комшинице бабе, да сам јаучен; ме„ђер и мој учитељ Сабов не зна више од мене, „пгго да седнм овде залудан — и жедео сам да „идем кући..." „Седећи ја беспосден недељу дана, мислио „сам, да ништа више ие треба учити, и чисто сам „се радовао да мој учитељ не зна.више од мене „п да ћу сс скоро кући вратити, док он једно ју„тро донесе ми једну књигу и кад седнем за астал, „упита ме: „Кад си све изучио, да видим знаш ди, „и јеси ли и ову књижицу учио". Ја отворим књигу „видим и нознам слова, и кажем да сам то учио „и да знам. Но кад почнем да му читам, каже ми „он одма, да ја ништа не знам, јер у читању ни„где нисам знао где треба стати, и ко ме је слу„шао, иије ништа могао разумети шта је. Сирома „старац дуго је имао љуту муку самном, докмеје „научио по лагано н разговстно чптати. За то вам „ирепоручујем где вам буде дужност о детињој се „науки старати, да не дајете децу невешту и не„учену, да у почетку у буквару рђав и ружан те„мељ не постави, јер је то највеће зло за децу, „ако се с почетка у буквару не упуте како ваља „и посде тешко их је поправити". Ето, токо прота Матија о свом школовању на десет дванаест година пред устанак. Може се мислити да је овако школовање морадо бити свуда но Србији онога времена. Али друкче није ни могло бити. Јер ако је био московски буквар протин „врдетан", није био бољи ни овај, што га описасмо, и што га Новаковић приписује Захарију Ор®елину. Ови буквари и овај, што је иечатан у Бечу 1785. године подименом: „Буквар ради сербекагш тношества вг хКнгарскомг кралевстЂ, и ирисовокуилених ем$ иредЂлехг" ,') нема сумње да су били прва књига и у основним школама ирвога устанка ') Овај буквар и још неке оииеао је г. Ст. Д, ЛоиовиА у Гдасиику XXXVIII.