Просветни гласник

К 0 в ч

В Ж И Ћ

217

мештаје", „отпуштања", „пенсионовање", давање осустава, упис и испис деце из шкоде и кречење шкода ! Чудновато, али истинито. Ваљаше неко само да саслушава ове незадовољнике и предлаже задовољење њихово. А у партиско доба ово беше скоро и обавезно. Често и сам министар, као гдавни управљач просветии, мораше да их сасдушава и да води озбиљна рачуна о њиховим ситним жељама и себичним прохтевима. Једном речи онн усиораваху иравидан и ирави рад министарства просвете, као највише унравне вдасти просветне, и задовољаваху само своје личне инторесе, на штету општих. * II дође нови закон о народним шкодама, који ирекиде с овим стањем. И би суђено ополе закону, накоји се беше дигла толика новика, да је изгледао најнепопуларнијн, да учини крај овоме злу. Тај истн нови закон не нозпаје иремештаје „по потреби". Он зна само за премештај ао молби , ако је коме до тога и има иразно мссто за које молп, и ио казни, ако се ко толико избезуми да проигра свој наставнички углед у месту у којему је, а има наде да ће у другомс удесити своје понашање другојаче, да ће очувати свој углед, који му по ноложају прииада. Али се и ово редовним законим путем мора утврдити и доказаги. Члан 71 истога закопа каже : „Нп једна се казна иад наставииком ие може изрећи док се његова кривица не иследи и он претходпо не саслуша". А да би се обезбедили учитељи п у чисто школским иитањпма, члан 72 паређује, да се само кривице више онште, ваншколске природе извиђају „редовним иутем иреко земаљских властн", а у чнсто школским питањима „нреко окружних школских надзорника ". Не може се дакле нико више титрати с положајем учитељским. Не може нико више шпекулисати на штету учптеља и школе. Не сме нико више безочно насртати на светињу народну, на храм просветни и на свештеника њеиога, кад зна, да му се неће примити за готово, него ће доћи да се он упита и сведоци саслушају. А ако још зиа, да ће за ово бити кажњен, ако се не докаже, 1 ) онда ће се још више повлачити у границе уздржљивости и истине. И тако се и учитељ н школа спасавају од несносних насртача. Ето, то је дар новога закона. На посао, дакле, просветни иосленици народни, мирно и без трзавица, на добро своје и шкодино, ') Министарство је уобичајило, да сваку тужбу нротиву учитеља, која се не би докачала, шил.е дотичној нолициској власти да лажнога достављача вазни. Тако ће се, мало ио мало, одбити сви неоправдани и иодмукли нанадн на школу и учител>а, и тужиће се само за оно што се мож,е и доказати, и што у истини јесте.

на добро поверене вам омладине и народно! А будите свесни свога узвишенога задатка и иоложаја, те се чувајте грешака, па се не бојте ничега!... ,). м. . «.«».» Ј1ЕКЦИЈЕ ИЗ ФИЗИКЕ за I разред више зкенске и девојачке школе УВОД I. Тедо и особине теда 1. Ннсу све учионице оволике колика је наша. Једне су дуже, а друге краће; једне су шире, а друге узке; једне су више, а друге ниже. И по томе, ако хоћемо да видимо, колика је где, морамо је мерити у дужину, у ширину, и у висину. Зато ћемо рећи, да се свака учионица иростире у трн правца. То колико се учионица иростире у дужипу, у ншрину, и у виспну, јесте њен иростор. Зато ћемо рећп, учиопица заузима нростор. У тој учионици иред нама стоји табла. И табле могу бити разне по дужини, по ширини, и но дебљини. II табла се иростире у трн иравца, те и табла заузима иростор. Као што се у три правца простире учионица и табла, тако се у три правца иростиру и сва друга тела, те и сва друга тела заузнмају простор. Колико је које тело, онодико и нростора заузима. Табда, клупа, сунђер, креда, ђак итд. заузимају по један део од оног простора, што га заузима учионица; а учионица опет заузима један део од оног простора, што га заузима кућа. Свако тело на земљи заузима по један део од оног простора, што се шири, што се простире око нас и над нама. У томе иростору лебди сунце, месец, звезде, наша земља, дебди цео свет, те се отуд то зове светски простор, или васиона. И тако од тог светског нростора заузима наша земља један део, и на земљи свако тело по један део. И сад можемо ми утврдити ово правидо: свако тело заирема онолико иростора, колико је у иди свако се тело иростире у три правиа. Нема теда да не заузима простор. Она особпиа, којом се не одликује једно тело, него је имају сва тела, јесте заједничка иди оишта. И тако је то, што тела занремају иростор, општа особипа тела. Највећи простор занремају небеска тела. Колико јекоје тело, онолико нростора занрема, а оно, кодико иростора запрема, зове се заиремина његова. Кућа већи нростор занрема, а то значи, има већу запремину од собе, а соба нма већу запремину од стола, а сто има већу запремину од сто.1 ип,е итд.