Просветни гласник

к 0 в ч е ж и ђ

219

ввчито кретати. Свако тедо може или мировати или се кретати. Кад се човек затрчи, ие може иа нречац као укоиан стаги. Ноге ако и стану, тело не Стане, него и даље иде, те ће тако човек пасти на нос. Кад се кола крену, човек се нагне натраг, јер су кола отишла напред, а тело човечје заостало где је било ; ако кола стану, човек се поклони, јер су кола стала, а тело човечје на колима још није, него је пошло наиред. И тако кад се које тело креће, оно не би стало, него тежи, да остане у кретању; а кад мирује, оио се не би кренуло, него тежи, да останв на миру. И то што тела теже да остану онако, како су се затокла: на миру нли у кретању, спада у једну особину тела, која се зове остајност. (наст ав иће се) —» • -• ЕУТЊА БАШТА')

Ваљда из сећања на зе.чни рај, љубав баштованству као да је човеку урођена; и мо?кда нема никога међу смртнима, ко би био равнодушан према задовољству, које баштованство нружа. Богат или сиромах, млад или стар, сви воле башту. Од саме колевке, дете волн да се но њој игра; још од саме младости младић замишља да је баштован; као одрастао човек он у њој ради; као старац, он се у њој одмара. Имати башту за све је потреба и сваки је срећан да у њој проводи своје часове одмора. Ту свако заборавља бриге о пословима, и трговци и богаташи одлазе тамо да се разгале. Ту неко чисти стазе, неко прекоиава земљиште, неко сади и залива поврће и цвеће; једни ноткресују своје дрвеће, други надгледају своје воће; једном речи сваки ради оно што уме и сваки је задовољан; јер човеку је тако пријатно добивати нроизводе, који се виде како онде на очи расту и које он сам својом руком бере. У осталом башта је била у части, и у давнини иомињу се баште, које су достизале врхунац баштованске вештине. Историја је описала чувене баште у Вавилону као једно од седам чуда на свету, а данас баште, које би се могле ставити у ред чуда, не могу се ') Сад кад је време, да евоја кућна и школска дворигата чистимо од корова и засађујемо мирисним цвећем и корисним иоврћем и воћем, те своје обиталиште обрћемо у земаљски р.ај, допосимо читаоцима опај красаи чланак из органа Српског Пољопривредног Друштва, те да би их он нокрепуо на то и унутио у томе иослу. Ур. иросвлтни гласник 1899. т.

нн пребројити, нити се зна броја славним баштованима, чија су имена међутим опште позната и попггована. * * * Баште се деле у три оделите врсте: кутња башта, украсна башта и вотња башта. Ми ћемо овде проговорити неколико речи о кутњој башти. Шта има корисније и може се рећи шта има пријатније но што је кутња башта? Па и опет, колико се мало земљорадника њоме баве, бпли они богати или сиромаси? Колико их је, који у огради, која им дом окружава, немају ни један кут који би истински као кутњу башту обрађивали! И колико ових башта има, оне су и сувише нануштене. Људи нросто немају довољно сазнања. о користима, које могу имати од сразмерно малог земљишта близу куће, које би вешто обрађивали, то јест, које би уредили и неговали као кутњу башту, из које производи могу увек да служе бар нотребама дома и од којих се најлепши примерци увек могу врло корисио чак и да продају. Када се тако човек неосетно унозна с овом врстом занимања, оп се и не сумњајући у томе нослу извешти, само ако је иоле пажљив. Онда, упознав добит, која се отуда моа:е да вуче, он ту грану свога занимања шири све пише и више и брзо на тај начин увећава своје приходе. А баштованство је доиста лако изучити, само ако је човек иоле смотрен. Осврћући се на напомене. које се црпу из практичних књига, човек без бојазни може да иочне, јер ако се ко.ја ствар испитује и оцењује, она се после и схвати. Кад се само почне, онда се свакодневним радом сазна толико и толико тајана, о којима се није ни сањало. Што је главно то је то, да земљиште буде ограђено, било зидом било другом којом оградом, да брани ириступ нарочито живини; јер живина јо, као што је свима добро позиато, оиа сметња, којој се може ириписати она запуштеност кутњих башта ио селима. У највише случајева баигга се сматра као нешто опште и заједничко и сва живина што је има и сва деца из куће иду право у башту, да се по својој.вољи забављају. На тај начин за један тренут ока рад од читаве једне седмице а можда и од читавог једног месеца савршено је унигатен. — Кад би башта била ограђена, тога се већ не бисмо имали нлашити, а оио што је нроизведено у тако једном малом простору, који би се смишљено обрађивао, доиста је огромиа уштеда за Дом и огромна добит за здравље домаће чељади. а8