Просветни гласник

220 к о в ч

Кад сваки има сио.ју аиву и свој дом, сваки би могао имати и своје плодове и своје поврће за деду годину, те па тај начии доста приштеђивао у своме газдовању. Кад се умеју гајити кокошке и остада живина па и домаћа крупна стока, зашто се пе би умела обрађивати и башта, кад је ово простије но оно? — Све је у томе да се само — почне. Земљиште кутње баште, ако би га човек могао по својој вољи бирати, треба да је добра ливадска земља, пре дака но тешка, то јест земља иловачасто-иесковита; другим речима, земља свежа и блага, сасвим чиста и на присојном, сунчаиом месту. Ма колика била кутња башта по простору, опа се дели на два или четири дела, и то широким стазама, које олакшавају послове у њој. Дели се само на двоје, кад је уска а на четворо кад је у четврт. Ако је башта ограђеиа зидом, онда се поред зида саде шпалирске воћке али тако, да између зида и воћака с једне и воћака и поврћа у башти с друге стране остане довољно простора, да се ово дрвеће може неговати да му се баш до самог корења не преконава земља за поврће које се ту гаји, чиме би се жиле повређивале. Сем тога да би се послови олакшавали, сваки се део баште дели на табле, које су 1-5—2 метра широке а између њих остављају се стазице од 35 сантиметара ширине. Како поврће слабо напредујеу заклону дрвећа, то кутња башта треба да буде без дрвећа, а да би се табле лакше заливале, треба да је свака табла равна. Ако је земљиште нагнуто, табле се праве у малим стеиеницама тако, да им се дужина простире у правцу, противном нрема нагибу земљишта. Ако кутња башта није ограђена зидом, но се мора ограђивати којом другом оградом, онда је ограда плетеном жицом или тарабом или летвама боља од живе ограде; јер поред тога што жива ограда и сама црпе земљиште, још баца п хлад, који близу себе спречава новрће у порасту и на тај начин смањује простор зиратног земљишта у кућној башти. Главно је питање имати воде колико је за кућну башту потребно. Кутња башта без воде јесте огњипгге без огња, лето без супца, новчаник без новаца, богаство без среће, живот без здравља. Ако немаш воде, немаш поврЛа, могло би се понављати, кад год се поведе реч о кутњој башти.

е ж и 11

Пролеће је на помолу, а с њим настаје нов живот у природи и пови пословп у пољопрпвредном газдовању. Уређивање и обрађивање кутње баште јесте једаи од тих послова, коме је сад доба. Бриступимо томе послу! („Тежак") ПОЗИВ И УПУТСТВО за купљење речи по народу (наставак) 8. Осем познатих речи, којима се разликују поједина шумска земљишта (као: забран, гај, луг итд.), које називе још зна скушвач ? 9. Који су називи: за иодизање шума (нпр. вивисока гора, изданачпа итд.) за гајење и за сечу горе , за оруђа и сараве, које се употребљавају за те радове; за разне врсте шумске грађе, сирове и полуизрађене; за илодове шумске; за еиоредне ироизводе од шума (дрвени угаљ, катран и др.) ? 10. Како се именима разликују шумске иаше по положају (по странама света), по висини и по врсти стоке, која се па пашу истерује, ио обилности траве и уопште по употреби за разне привредне струке (млекарство, товљсње итд.); како се зо ну места, где се етока на овим иашама затвара, и где се музе и млеко ирерађује (бачије); •— како се зову људи, који ирера^ују млско (у сир, масло, скоруп), а како зграде , и судови, у којима се то врши ? 11. Која су необичиија имсна: за врсте и сорте воКа у околинИ; за размножавање (за семе, изданак и др.), за навртање (калемљење), за сађење и иодизање воћака; за бербу, чување И ирераду во&а, за сираве и зграде, потребне за ову радњу (пушница за шљиве и др. воће; уљани млии и његови делови); за болести у воРмка, као и за, лековс и лечења, ако се употребљавају; за штеточиње воћкама, као и за. утуке, који се употребљавају против ових? 12. Која су тамо имена: за врсте грожђа, имајући на уму иоложај и зсмљу, на којој винова лоза најбоље успева као и доба ластарења и сазревања рода; за виноградарство (за размпожување, припремање земље, сађење, орезивање и остале радње у винограду); за оруђа, сираве и ириборе, који се уз то унотребљавају; за болести винове лозе и за лечење од њих; за штеточиње (инсекте и др.) и утук њихов; за бсрбу грожђа, и за судове који се при том употребљавају; за разна вина, боју, укус, јачину њихну итд.; за места, и зграде, у којима се негују вина; за судове и свеколики иодрумарски