Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

222

пихово илођење (јаја и насађивање), одгајивапе, храњепе и неговање: како се зову зграде за њих, а како поједини делови 'у њима? 37. Каква се имена придевају: медееду, вуку, лиеици, јелену, кошути, ерни, зецу, веверици, видри, јежу, јазавцу, рчку итд. 38. Еоје се речи употребљавају у лову , и каква се имена дају ловачким керовима ? 39. Која су обична имена: за орла, коаца и друге грабљивице ? 40. Која су имена за роду, штрка и друге бареке тице? 41. Које су обичне речи: за кукавицу, гаврана и чавку; за коса, елавуја, враица и др. ? 42. Које су тамо речи: за жабу, гуштера, змију и пихове врете ? 43. Каква су имена црвима: иијавици, ојађелици, брљу, метиљу итд. ? 44. Какве су речи: за гуееницу, леитира, екакавца, мрава, итд. ? 45. Које се речи употребљавају за евилену бубу (њене преображаје) и евиларетво ? 46. Које се речи употребљавају у ичеларству (имена нчела, гајење њихово итд.) ? 47. Каква су имена риба, којих има у водама тога краја; које су речи за илођење њихово и за места где се илоде; које се речи употребљавају у риболову (имена алата, начин хватања итд.)? 48. Каквим се речима обележавају тамо узвици или гласови разних иитомих и дивљих животиња ? Нпр. во риче, нас лаје, ћурка кауче итд. 49. Које су метафоре, фигуре или изреке народне узете из животињскога света? На пр.: Брз (или : нлашљив) као зец; лукав као лисица. 50. Које су тамо речи за разне врсте вода: мореку, језерску, барску, речну итд.; како се зову разни делови и облици тих вода, што се тиче количине, одношаја према сухој земљи итд. ? 51. Које су тамо мање познате речи за бродарство (лађарство): имена иојединих делова лађе, вао и имена разних врста лађа, чунова итд. ? 52. Како се тамо зову разне врсте сухоземних иутова, етаза, мостова, као и средстава за сухоземни саобраКај (нир.: кола, таљиге, тарнице итд.) ? 53. Како се зову делови кола, а како алат у коларници ? 54. Како се зову делови бурета, каце, ведра, ведрице итд., а како алат у качарници? 55. Које су речи за радове и алате у столарници и стругарници ? 56. Како се зову воденице, сухаче и ветрењаче, а како делови њихни?

57. Како се зову разне врсте ирераде жита (брашно, трице, мекпње, прекрупа итд.) ? 58. Како се зову делови стругаре и ваљавице ? 59. Како се зову алати и материјал грађевинарски ? 60. Која су имена алата, сирава н градива у ковачници? 61. Која су имена алата, еирава и градива у оианчарници и у другим радионицима за људску обупу? 62. Која су ређа имена заната и трговине позната у том месгу (околини) ? 63. Како се зову поједини делови разбоја, а како разне врсте тканина: чоха, платна итд. ? 64. Које су речи за ређење коноиље, лана и вуне; како се зову сираве за те послове ? 65. Којим се речима служе тамо при иредењу, ткању, шивењу, чиикању и другим, женским иоеловима : за сам иосао, док је у радњи (нпр. предиво, шав, плетиво итд.); за ствар која је иостала том радњом (пређа, платно, кошуља, чарапе, чипка итд.), као и за делове њене ? 66. Осем справа за ткање, како се називају сиравс и оруђа и за оетале женске иослове, као и делови њихни, и од којега су градива? 67. Које су речи за разне врсте оружја и за делове његове ? 68. Које су речи, коЈе се тичу цркве и ствари црквених ? 69. Које су мање познате речи за боравишта људска (колиба, кућа, кула итд.), а које за делове њихне (одаје, зид, врата итд.) ? 70. Које су речн, које се тичу качаре, казанице иечења ракије ? 71. Које су мање познате речи за делове кујне, за ириборе и иосуђе у њој ? 72. Којпм се речима народ служи при кухању, и која су особита имена за јела и ииКа? 73. Којим се речима казује која радња за одржање жџвота људскога , а којим — животињекога (једење, пијење, рађање, умирање итд.; нпр. човек иије, нас лоче ; дете се родило, псето огитенило; човек умро, коњ лиисао итд.). 74. Како се зову ноједиии делови људскога, а како животињскога, тела? 75. Које су необичније речи за чулна оиажања (за вид, слух, мирис итд.), а које за осеЛаје. 76. Које су необичније речи за разне врсте осећања (пријатна и пепријатна: за радост, жалост, тугу, сету итд.) ? 77. Које су необичније речи за нагон и душевне иокрете (аФекте) ?