Просветни гласник

К 0 г. ч

Е Ж И Ћ

223

78. Како се називају разниј мисаони (апстрактни) иојмови (памет, разум, ум, дух, свест, жеља, лоља итд.) ? 79- Како се обелОжанају иојмови у којима се објављује воља људска, вршећп добро и зло у свету (добар — доброта, милост — милостив итд.) ? 80. Којим се речима исказује свиђање или доиадање (лепо — лепота), а којим одвратност (ружно ругоба) ? 81. Каквих има речи за задружни и иоро.дични живот сељака у том крају ? 82. Каквих има речи за ираво и службеност ? 83. Како се у том крају називају органи уиравних и судских власти : општинске (председник, кнез, кмет, биров итд.), среске (котарске) итд.; како радње и круг рада њихова ? 84. Како себс зову сељаци у том крају? Има ли какве разлике у садашњим називима: сељак, тежак, ратар, земљоделац итд. ? 85. Како се зову поједини делови одела мушкога, а како женскога (удатих жена, удовида, млада, девојака, деде, мушке и женске)? 86. Како се зову поједини украси и накити женски ? 87. Како се зову разне врстр игара (друштвених), и које се речи употребљавају ири игрању? 88. Која су имена дечјих игара, и које се речи при тим играма употребљавају ? 89. Којим се речима означује сродство (од најближега до најдаљега)? 90. Која су имена за болести људске, а која за животињске? 91. Које су речи за имена домаИих лекова? 92. Које се речи употребљавају ири свадби (од прошевине до венчања), а које при свима бсталим обичајима народним ? 93. Које се речи употребљавају као иоздрави при разним састанцима и скуповима народним? 94. Које су непознатије клетве, као и речи које се употребљавају при врачању, чарању и осталим народним иразноверицама ? 96. Које су мање познате грдње ? 96. Која су имена за разне врсте музичких сарава и делова њихних; каво се назива сама радња (свирка), која се изводи тим музичким справама (нпр. уз гусле се гуди, у фрулу се свира, у тамбуру удара итд.) ? 97. Како се тамо зову разне иојаве у атмосфери (киша, снег, ветровн, облаци и остали појави у ваздуху)? 98. Које се тамо речи употребљавају за дане, месеце и иразнике ? 92. Којим именима народ зове поједине звезде и гсјмиле звездане (даница, штапци, итд.) ?

Завршне напомене. — 1. Циљ.је овому одељку Уиутства, да скупљачима сврати пажњу на све речи и на сва, што разноврснија, значења њихиа, како би се, колмко се више може, све то нрикупило и ушло у речник, те да он буде ие само иотнун речник садашњега књижевнога — него и народнога, срискога језика; али ако скупљач зна и за речи, чија значења нису обухваћена овпм питањима, Л.ексикограФскн Одсек ће и такве речи примити радо и са хвалом скупљачу. 2. Исто тако, скупљачима стоји до воље: хоће ли, према месним приликама и према својим сплама, одговарати на сва ова питања илп само на нека од њих. 3. Скупљене речи одсек ће примати за годипу даиа од објаве овог иозива и уиутства, а треба их слати на адресу: Аексикографском Одсеку Сраске Ераљевске Академије у Ееограду. 31. децембра 1898. У Веограду. Заменик иредседника ДексикограФскога Одсека, II. П. Ђорђевић Оекретар ДексикограФскога Одсека, .М о» чило Иванић (Свршиће ,се)

ГЛА.СОВИ 0 ШКОЛАМА

Школе у Србији Учитељеки иснит. — Госнодин министар просвете и црквених послова актом својим од 10. марта о. г, 11Бр. 2367 одсбрио је свима ошш ученидама Више ЈКенске Школе у Београду и Крагујевцу , које су иа нрошлогодишњем учитељском исниту одбивене на годину дана, да могу ионовити тај иснит у другој ноловини месеца маја, и то у Вишој Жепској Школи у Београду. За изасланика и иредседника испитне комисије одређен је Мпленко Марковић, нроФесор гимназије Вука Ст. Караџића, а за исиитивача Милоје Влајић, надзорник школски за град Београд и бивши наставник Методике и ИТколског Рада у тој школи. * Награде за рад у продужним и вечерљим школама. — Како по закону о народним школама и иродужне школе, које могу бити и диевне и вечерње, нрема месним ириликама, долазе у ред виших, грађанских школа, чије наетавнике плаћа држава, то ће се и свима наставницима у овим школама одредити за овај рад нека награда из државне касе. Но како овај рад није свуда подједнак, а није свуда ни у једно исто време почео, то ће се и ова награда издавати на крају школске године, према томе, колико је ко у томе погледу радио и урадио. Зато је нрепоручено школским надзориицима, да пораде п у овоме правцу, те да се у интересу јачега ширења кориснога знања што впше ових шкрЛа отворп