Просветни гласник

224

К 0 В Ч Е Ж II %

и да наставниди у њима што боље пораде. Зато је и остављено широко нољеда наставиици сами у договору с надзорпиком а према шеснпм приликама сами састављају програм нрема нотребама својих учеаика и места у којему јо школа. Ове школе могу постати временом ираве школе за живот, јер се у љима обнавља оно што се учи у основиој школи, те да се не заборави, а проширује оним што јо потребио за сам зкивот ученика. А кад народ једном осети користи од њих, он ће их све више желети и отварати. А и учитељи, кад виде не само морално задовољство од вршења једне дужности више, него и материјалне награде, која им норед танке плате а нознатога благослова у нороду, неће бити на одмет, порадиће на овоме још с већом збиљом и вољом но и данас. Ометња, нарочито у почетку, има доста; али ваља их отклањати. У томе се баш и огледа јуваштво и преданост послу и дужвости. „У добру је лако добар бити", вели пословица. Иродужне школе, дакле, у своме су иочетку, и оне ће са скроз ирактичним програмом ускоро иостати иародне миљенице. А држава ће умети да цени и награди раднике њене за такав рад. * Додатак по члану 01. Закона о народним школама. Једним раснисом својнм господин министар иросвете је био наредио окружним школским надзорницима, да му до 1. јануара поднесу тачан списак оних места и учитеља, који но члану 61. Закона о народним школама имају право на додатак, који се даје „из призрења на тегобу или важност службе у томе месту", а који се издаје из буџета министарства нросвете и црквених иослова. Но одмах у почетку осетила се тегоба у прибирању ових података. Надзорници не беху још ни један пут обишли све школе, а још мање нознаваху учитеље и њихов рад. Све што би тада доставили, то би било површно и непоуздано. На послетку десило би се, да се у иочетку нредложи ко за. награду, који је Фактички својим радом нимало не би заслуживао; а да се не предложи ко год, који би у тишпни и скромности иајвише норадио на ономе, за шта се тај додатак и даје. С тога, на нредлог неколико надзорника, господин министар измени у неколико своју пређашн.у наредбу и нареди : да окружни надзорници у току школске године обрате на ово своју најозбиљнију иазкњу, и воде надзор и о томе колико ко и у овомо правцу ради н у школи и ван школе. И нема сумње, да ће ови подаци на крају године бити најпоузданији. Већ ово говори у прилог томе, да се овај додатак не може издавати учителлма месечно , него на крају године у један пут. Овоме се иридружује и тај разлог, што учитељи од 1. јануара неће више примати плату из државних благајна, те да би им се могао овај додатак издавати заједно с нлатом, већ бн за то морали засебне иризнанице да издају. Из свих ових разлога господин министар је одлучио : да се овај додатак не издаје месечио, него, по тачно прибављеним подацима, на крају године у облику награда. * Издавање учитељских нлата. — Познато је Нашим читаоцима, да. ће по новом закону о народним школама од 1. јануара учитељи примати нлату из окрузкног одштинског приреза, и то: по градовима и ме-

стима, у којима су нредседници указни, из онштинског, а по свима осталим местима из окружног. Настало је сада било питање: ко ће издавати плату учитељима ? Да ли окружни благајници и државни Финансиски органи, или општински благајници, или, иа послетку, школски благајник, којега има сваки одбор школски ? Ствар је била у своме почетку и узимала се неједнако. Већ су и многа иитања почела да стижу министарству, па чак и извоштаји о злоупотребама. Међутим, признати се мора, да је иитање одвише важно и ио учитеље зкивотно. Од правилнога решења његова зависио је не само хлеб учитељски него и правилан, неузнемирен рад у школи, као и уклањање многнх злоуиотреба у руковању школским новцем. С тога је господин министар просвете узео ово у озбиљно размишљање и у споразуму са господнном министром Финансија решио ову ствар најповољније и за школу н за учитеље , иа и за обезбеду државних примања а и отклањања могућних злоуиотреба. Ио томе споразуму, алате учитељима и ио селима и ао градовима издаваЛе државни органи, који издају илате и оеталим државним службеницима. Они ће и руковати тим нрирезима. Разлози за ово веома су јаки. Ваља знати, да државни органи и прикупљају норез и све врсте ириреза. По томе и школски, био он окружни или општински, прво дођо у њихове руке. Зашто би га они сада предавали ошптииским благајницима, а ови можда још и школскима? Сад се истиче још једно питање: би ли им се то могло поверити ? По већим градовима, где има и имућннјих и спремиијих онштинских благајника, овима би се зар могло и новерити руковање овом сумом. Но шта да кагкемо за мање градове, а још више за благајнике школскога одбора, који су по градовима обични Ј -рађани а по селима и једва ипсмени земљорадници ? Како би се ту одбијао проценат за удовички фонд , како би се ту наплаћивала пореза, и како ли би учитељн долазили до својих плата на време, кад би сума на њихове плате морала да прође оволике мостове ? Плате ће дакле учитељима основних школа (сем Веограда) издавати и од сад дрзкавне власти; оиштински благајници издаваће и даље само станарину, а. школски благајници руковаће оним новцем, који је одређен на издржавање школе. * Наставницн приватних средњих школа. Живојин ХаџиА, пређ. нроФесор и наставник ириватне средње школе у Крушевцу, изабран је за наставника ириватне средње школе у Смедереву, а у крушевачкој нриватној средњој школи изабран је за хонорарнога вероучитеља Сретен ПоиовиИ , там. ђакон, на место Милаиа Нешића. дојакошњега хонорарнога вероучитеља у тој школи. Министар иросвето и цркв. нослова, на основу чл. 7. закона о средњим школама, овај је избор одобрио.

Шкоде у Русији Женскиње као наставнице Францускога језика у мушким средњим школама. — У Русији је велихм оскудица у наставницима, који би предавали француски језик у средњим школама и који би добро знали и Француски и руски и још имали и потребну недагошку спрему. Да не би и даље многе средње школе остајале без наставнпка Францускога језика, лнпистар-