Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ 227

варочитој комисији, која је састављена између правих чланова Сриске Краљевске Академије и редовних ироФесора Велике Школе. Од Академика ушли су у ову комисију, избором целокупне Академије: г. г. Стојан БошковиЛ, Љубомир КлсриК, Андра НиколиД., и Цсра II. ЂорђешК, а од стране ироФесора Велике Школе одређени су у комисију : г. Гига ГсргииК, ректор и г. г. др. Ђојислав БакиИ, др. Милсш ЈовановиК-Батуг, др. Богдан Гавриловип, Ћока Станојевип, др. Драгиша М. МијушковиЛ и Никола СтамвнковиЛ, проФесори. Ова је комисија, нод председништвом Академика Стојана Вошковнћа, већ почела радити на спремању нацрта закона о иодизпњу Велике Школе на уииверзитет. Тако ћемо, можда, још ове године добити унњверзитет, ирви у Српству, који ће носити име нашега љубљенога Госиодара, Њег. Вел. Краља Александра I. * Народна Библиотека у Београду. — У јануару месецу нздато је на иослугу ван библиотеке 446 дела; од ових дела 289 је на"с г граним језицима и сва су научне садржине. На срнскоме су језику 156, од којих су само 50 дела забавиих, а 106 научних. У току тога месеца читано је у самој библиотеци 325 дела. Од ових на страноме језику је било 261 а на српскоме 64 дела. У Фебруару издато је на послугу ван библиотеке 514 дела, од којих је 237 на страним језицима, и то 196 научних и 41 забавно, и 277 на срнскоме језику, и то 191 дело научне и 86 дела забавне садржине. У Фебруару је читано у самој библиотеци 575 дела: на срнскоме језнку 231, и то сва научве садржине, и 344 на страним језицима, од којих су 334 дела била научне, а само десет забавне садржиие. * Пријавили су се за полагање нро®есорскога испита. — Министарству просвете и црквених послова пријавили су се за полагање ироФесорскога испита, ио староме закону о проФесорским испитима: Стеван ДимитријевиЛ, предавач Богословије: из Пастирскога Богословља, Омилитике, Антургике и Историје сриске цркве, и Драгољуб С. ПоиовиК, пређашњи предавач: из Педагогије с Мстодиком, Психологије с Јогиком, Сриске историје и Немачкога језика. Министар просвете и црквених послова одредио је испитне комисије за испитивање овпх каидидата. У комисију за испитивање Стеваиа Димитријевића одређени су: архимандрит Кирило Јовичић, ректор Богословпје, као председник, и Лука Лазаревић, проФесор Гимназије Краља Александра I, и Иавле Швабић и Стеван Веселиновић, ироФесори Богословије, као чланови. За испитивање кандидата Драгољуба Воповића одређени су у комисију: Др. Војислав Бакић, проФесор Велике Школе, као нредседиик, и Љубомир Стојановић, проФесор Велике Школе, и Димитрије С. Јовановпћ, Хенрих Лилер и Др. Миливоје Јовановић, као чланови. * Унознавање ученика са отацбином. — Наставници основне школе азањске (срез јасеннчки, округ подунавски), снремају се да са својим ученици-ма трећега и четвртога разреда пропутују, у другој половини месеца априла ове годнне, један део Србије, ради упознавања ученика са отаџбином. Програм је путовања: Наланка, Јагодина, Параћин, Врање, Кра.гујевац, Пацросветпи гллспик 1899. г.

I ланка. На пут ће се кренути другога дана Ускрса а 1 вратнће се 26. анрила, Путоваће шездесет ученика. * Руско Археолошко Друштво у Дариграду. — Седмога марта ове годнне била је седница Рускога Археолошкога Друштва у Цариграду, у којој је наш признати научнп радвик, Стојан Новаковић, сада посланик Њег. Вел. Краља на султанову двору,.држао иредавање, коме је био предмет Градови и вароши у средњем веку у заиадној ЈЕвроии и на Балканском Полуострву. Ово је предавање само увод велике научне радње коју је Новаковић спремио, а у којој ће се расправљати о градовима у старој српској држави. Новаковић је први од наших историка ночео обраћати већу пажњу и културној историји нашој, о чему најбоље сведоче ови његови радови: „Село у старој српској држави", Баштиници и пронијари", „Стара српска војска". И у својој најновнјој историјској радњи о градовима у старој српској држави, Новаковић приказује један листак из историје културнога живота нашега народа. У интересу сриске књиге желели бисмо, да ова најновија радња нашега одличиога научника буде што пре објављена. * ( рпска Књшкевна Уадруга. — Српска Књижевна Задруга продужила је до Ђурђева-дне рок уинсу на седмо коло књига, које су ових дана разаслате свима повереницима Према овоме, ко се још није претнлатио на иоследње коло задругиних књига, то може урадити најдаље до остављенога рока. Члановн улагачи плаћају шест, а оснивачи десет динара. Добротворски је улог сто иедесет динара једном за свагда. Оснивачи добивају и врло лене корице за Забавник Задругин. * Изиена Францускога правописа. — Француски је правопис врло мучан и за Французе а још је мучнији за странце, који хоће Француски правилно да пишу, јер је готово у»свакој речи по који знак непотребан. У Француској постоји нарочито удружење, које је ставило себи у задатак, да упрости француски нравонис, избацујући све сувишне и ненотребне знаке при иисању. Ово удружење, АззоиаУоп ОгШо^гарМ^ие, има све више успеха у свомо раду, јор уз реФорму и уирошћавање нравописа пристају и многи научници и књижовни радници. Тако ће, можда, за кратко време бити измењен и унрошћен до сада тако мучан правонис Француски, чиме ће се знатно странцима олакшати учење овога јозика, на комо је једна од највећих светских књижевности. * Српски Декамерон. — Српска књижарница Пахера и Кисића у Мостару спрема једно од ретких издања, српски Декамерон, у коме ће бити сто ирича, или одломака, од сто српских приповедача. Уз приче ће бити и Фотографије свакога приповедача, чији радови уђу у овај необичан зборпик. Техничкој изради биће поклоњена особита пажња. Цео зборник биће подељен у више свезака, а уредиће га Јован Проти/г, који је већ уродио Докамерон страних нриповедака, од сто разних страних прииоведача. * Цариградски Гласник. — Више је од четири године, како је рано преминули Никодим Савић, по29